Imali smo čast I zadovoljstvo da u Ambasadi ugostimo delegaciju Unije udruženja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Republike Srbije, koja je u studijskoj poseti Lisabonu, kojom se nastavlja saradnja sa portugalskim zdravstvenim institucijama započeta prošle decenije. U srdačnom razgovoru sa gošćama čuli smo utiske iz njihove posete portugalskim kolegama, kao i osvrt na sličnosti i razlike naših zdravstvenih sistema.
Delegacija Unije udruženja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Republike Srbije 19. marta je posetila bolnicu Santa Maria, gde su medicinske sestre te ustanove priredile topao doček. Organizovana je vođena poseta raznim bolničkim objektima, jedna od stanica bila je I vaskularna hirurgija. Ovo je bila prilika za  razmenu iskustava i diskusiju o različitim perspektivama u oblasti sestrinstva, kao i za jačanje veza i profesionalnu razmenu.

Ambasadorka Republike Srbije u Republici Portugaliji Ana Ilić imala je čast da u Republici Kabo Verde preda akreditive predsedniku Žoze Mariji Nevesu, čime je postala nerezidentna ambasadorka Srbije u toj zemlji.
Ambasadorka Ilić uručila je prethodno kopije akreditiva ministru spoljnih poslova Kabo Verdea Ruju Albertu de Figejredu Soarešu, s kojim je razgovarala o jačanju bilateralnih odnosa naše dve prijateljske zemlje.

Obaveštavamo da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu raspisala konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matice i dijaspore.

Uslove konkursa možete naći na sledećem linku: https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024.php

Poštovani birači, molimo vas da sutra, 16. decembra, kada će biti otvoreno biračko mesto Lisabon za parlamentarne izbore u Republici Srbiji, sa sobom na glasanje, pored Rešenja o glasanju na ovom biračkom mestu koje smo vam prosledili, ponesete i važeći srpski pasoš ili ličnu kartu - napominjemo da bez pasoša ili lične karte nećete moći da glasate.

Vidimo se sutra od 7 do 20 časova! 

Povodom završetka španskog predsedavanja Savetu Evropske unije, portugalski predsednik Marselo Rebelo d Soza priredio je 11. decembra svečanu večeru za ambasadore zemalja članica EU, kao i za najviše diplomatske predstavnike zemalja kandidata za članstvo u EU akreditovane u Lisabonu.

Ambasadorka Ana Ilić prisustvovala je svečanoj večeri, tokom koje je imala priliku da sa kolegama ambasadorima razgovara o evropskom putu Srbije. 

Predsednik Republike Portugalije Marselo Rebelo d Soza priredio je 6. decembra u predsedničkoj palati u Sintri svečanu večeru i prijem za članice Udruženja žena ambasadora, kojima je prisustvovala i naša ambasadorka Ana Ilić. 

Izuzetno prijatno veče provedeno u društvu portugalskog predsednika i koleginica ambasadorki iskorišćeno je za razmenu iskustava po pitanjima s kojima se diplomate u Lisabonu sreću, razgovor o dešavanjima na svetskoj sceni, utvrđivanje već postojećih poslovnih veza i uspostavljanje novih kontakata. 

Odlukom Republičke izborne komisije, u Ambasadi Republike Srbije u Lisabonu biće otvoreno glasačko mesto za predstojeće parlamentarne izbore, koji će u Republici Srbiji biti održani 17. decembra 2023.

Zbog vremenske razlike između Srbije i Portugalije, na biračkom mestu Lisabon glasanje će biti održano 16. decembra, od 07.00 do 20.00 časova, u prostorijama Ambasade, Rua de Alcolena 11, 1400 - 004 Lisabon. 

Molimo vas da, uz Rešenje o glasanju na ovom biračkom mestu, na glasanje ponesete i važeći dokument Republike Srbije (pasoš ili ličnu kartu). Vidimo se 16. decembra!

Sintra, 28. novembar: Prenosu nadležnosti sa Evropske odbrambene agencije na države članice Multinacionalnog helikopterskog centra za obuku, koja je održana u vazduhoplovnoj bazi u Sintri, na poziv portugalske ministarke odbrane Helene Kareiras, prisustvovali su vršilac dužnosti pomočnika ministra odbrane Predrag Bandić, delegacija Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, na čelu sa brigadnim generalom Gordanom Pavlovićem, i ambasadorka Ana Ilić. 

Multinacionalni helikopterski centar za obuku rezultat je rada Projektnog tima pod okriljem Evropske odbrambene agencije, u čijem su radu predstavnici MO RS učestvovali od 2018. godine. Srbija je tako, uz zemlje Evropske unije (Austrija, Belgija, Češka, Kipar, Finska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Holandija, Švedska, Slovenija i Portugalija), svrstana u osnivače ovog Multinacionalnog centra, što predstavlja najznačajniju konkretizaciju naše saradnje sa Evropskom odbrambenom agencijom. 

“Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 25. novembra 2023. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Delegacija Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, predvođena ministarkom dr Jelenom Begović, učestvovala je na ovogodišnjem Veb samitu u Lisabonu, što je iskoristila i za niz susreta sa portugalskim i svetskim zvaničnicima na marginama skupa. 

Ministarka dr Jelena Begović bila je panelistkinja na ovogodišnjem Veb samitu. Na temu globalnih perspektiva tehnoloških regulativa u svetu govorila je sa državnim sekretarom za digitalnu ekonomiju Kabo Verdea Pedrom Nunjom Alvešom Fernandešom Lopešom i tom je prilikom dala pregled stanja u tehnološkom sektoru u Srbiji, sa akcentom na strateške poteze koje Srbija povlači kako bi olakšala poslovanje. Ovi su potezi omogućili značajan rast izvoza te industrije - ovogodišnja stopa izvoza je 40 odsto, na primer.

Na panelu je ministarka istakla i podatak da je na Veb samitu više od 350 učesnika iz Srbije, što je činjenica koja govori ne samo o snazi start-ap zajednice u našoj zemlji, već i o njenoj sposobnosti da se poveže sa globalnom zajednicom. Zajedno sa predsednikom Privredne komore Srbije i ambasadorkom Anom Ilić, ministarka je posetila i nekoliko štandova srpskih predstavnika - Petsie, start-ap koji stoji iza "pametna četkica" za zube za kućne ljubimce, potpuno razvijena u Srbiji, u prodaji na američkom tržištu, Hipokratiju, start-ap koji je razvio platformu što omogućava pacijentima da ocenjuju medicinske usluge u privatnom sektoru, i Syncit Group, softversku kompaniju za razvoj veb i mobilnih aplikacija.

Obaveštavamo Vas da je Odlukom MSP br. 256/30-2023/01 od 12.10.2023. godine, raspisan Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i Jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta, u oblasti Obrazovanja.

Konkurs će biti otvoren u periodu od 13. oktobra 2023. godine do 23. oktobra 2023. godine.

Sve informacije o načinima prijavljivanja i uslovima samog Konkursa možete pronaći putem linka https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php .

***

Ambasadorka Ana Ilić predala je, 3. oktobra 2023. godine, akreditivna pisma izvršnom sekretaru Zajednice zemalja portugalskog govornog podrucja (CPLP) Zakariašu d Košti, u sedištu ove organizacije u Lisabonu.

Video možete videti ovde. 

***

Članak ambasadorke Ane Ilić pod nazivom "Moramo sačuvati mir" objavljen je u Diariu d Notisiaš, 4. juna 2023. godine.

Članak možete pronaći ovde.

***

Povodom tragičnog događaja koji se 03. maja 2023. godine dogodio u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu,  u Ambasadi Republike Srbije u Lisabonu biće otvorena knjiga žalosti u petak 05. maja 2023. godine, od 10.00 do 14.00 časova.

Izjave saučešća mogu se poslati i elektronskim putem na mejl adresu serviaemba@netcabo.pt.

***

Članak ambasadorke Ane Ilić pod nazivom "Šta je zaista neophodno za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine?" objavljen je u Diariu d Notisiaš, 23. marta 2023. godine.

Članak možete pronaći ovde. 

***

Povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, dnevni list Diariu d Notisiaš je, u saradnji sa Udruženjem ambasadorki u Portugaliji (AWA), objavio članak o položaju žena u diplomatiji i svetu. 

Članak možete pronaći na ovom linku. 

***

Bilo nam je zadovoljstvo da posetimo izložbu fotografija o Srbiji u knjižari ,Reč putnika’ u centru Lisabonu. Sa autorom izložbe Rodolfom Kontrerasom razgovarali smo o njegovoj poseti Srbiji i fotografijama nastalim ovom prilikom. 

***

JAČANJE VEZA MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU I MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE  

 
Obaveštavamo da je MSP Ivica Dačić 16. januara 2023. godine doneo odluku br. 17/30-2023/01 i 18/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/

http://www.dijaspora.gov.rs/dijaspora_konkursi.php

Pozivamo sve zainteresovane da se prijave na ponuđene konkurse.

U skladu sa protokolima potpisanim između Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva informisanja i telekomunikacija, kao i Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za IT i eUpravu, Ambasada Republike Srbije u Lisabonu će, od 01. februara 2023. godine, početi sa primenom besplatne usluge registracije korisnika portala eUprave i izdavanja parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID, koja će našim građanima u inostranstvu omogućiti veću dostupnost elektronskih usluga na portalu E-uprava - https://euprava.gov.rs/. 

Aplikacija ConsentID služi da na siguran i pouzdan način potvrdite da ste Vi zahtevali prijavu preko Portala za elektronsku identifikaciju. Prijava preko mobilne aplikacije ConsentID omogućava korišćenje svih elektronskih usluga na Portalu, što nije slučaju ukoliko se prijava vrši putem korisničkog naloga, odnosno putem e-maila i lozinke.

Sa detaljima u vezi sa aplikacijom ConsentID, posebno u vezi sa Uputstvom za instaliranje mobilne aplikacije ConsentID i Uputstvom za prijavu mobilnom aplikacijom ConsentID, možete se upoznati preko sledećeg linka: https://euprava.gov.rs/prijava-eID .

Kako bi ostvarili svoj elektronski identitet (registracija naloga i izdavanje parametara) građani R. Srbije moraju da ispune sledeće preduslove:

1. isključivo lično se pojavljuju u Ambasadi R. Srbije u Lisabonu radi izdavanja parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID;
2. poseduju validna biometrijska dokumenta (lična karta ili pasoš) izdata od strane MUP R. Srbije;
3. navršili su 16 godina života;
4. poseduju svoju imejl adresu i
5. telefone sa operativnim sistemom Android ili iOS ili tablet uređaje.

Strani državljani koji poseduju evidencioni broj stranca (EBS) koji izdaje MUP R. Srbije takođe mogu biti korisnici ove usluge. 

Za sve dodatne informacije, molimo da se obratite Ambasadi Republike Srbije u Lisabonu putem maila serviemba@netcabo.pt ili telefonskim putem: 351 21 301 53 11. 

***

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, doneo odluku broj 361/30-2022/01, dana 16. novembra 2022. godine, kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisani javni poziv može se izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/

***

Ambasadorka Ana Ilić učestvovala je na Novogodišnjem prijemu koji je organizovao predsednik Portugalije Marselu Rebelu d Soza.

Ambasadorka Ana Ilić sastala se sa predsednikom Parlamenta Portugalije Auguštu Santuš Silvom. Tokom kurtoaznog susreta, razgovor je vođen o bilateralnim odnosima Srbije i Portugalije, uz izraženu spremnost za jačanjem parlamentarne saradnje. 

Srbija i Portugalija ove godine obeležavaju 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa što je dobra prilika da se dogovori niz aktivnosti kako bi se radilo na daljem unapređenju odnosa dve zemlje, izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji se danas sastao ministrom spoljnih poslova Portugalije Žoaom Gomešom Kravinjom.

,,Smatram da je ova poseta veoma bitna i da otvara prostor za intenziviranje naših političkih odnosa", rekao je Dačić novinarima nakon sastanka u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu.

Naveo je da je Portugalija nama prijateljska zemlja i da nemamo otvorenih, spornih bilateralnih pitanja, te dodao da je zahvalan na podršci koju Portugalija pruža kada je reč o evropskim integracijama naše zemlje.

,,Želimo da intenzitet naših međusobnih poseta bude što veći jer su te posete uvek dobrodošle kao impuls za razvoj naše saradnje. Naša dva ministarstva će sigurno nastaviti veoma kvalitetnu i konkretnu saradnju kroz političke konsultacije koje ćemo držati", rekao je Dačić.

Naveo je da ekonomski odnosi Srbije i Portugalije nisu na nivou na kom bi mogli da budu, ali i dodao da će po prvi put ove godine spoljnotrgovinska razmena dve zemlje biti veća od 100 miliona evra.

,,To je dobar, istorijski možda najznačajniji rezultat, ali je svakako manje u odnosu na ono što možemo bez obzira što smo geografski udaljeni i što imamo možda različite spoljopolitičke prioritete kada je reč o nekim regionima", rekao je Dačić.

Kravinjo je izrazio očekivanje da će njegova poseta Srbiji obeležiti početak intenziviranja odnosa dve zemlje u različitim oblastima.

,,Želeo sam da dođem ove godine naročito zato što obeležavamo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa", rekao je on i dodao da su Portugalija i Srbija različite, ali da postoji kontinuitet u odnosima naših naroda, te da to treba proslaviti.

Naveo je da ne postoji dovoljan intenzitet u odnosima dve zemlje i saglasio se sa ministrom Dačićem da je dobro što će spoljnotrgovinska razmena prevazići 100 miliona evra, ali da možemo još bolje.

,,Prolazimo kroz različite tranformacije veoma brzo i energetska i digitalna transformacija nude nove prilike za naše kompanije i javne administracije. U Portugalu obe ove oblasti napreduju veoma brzo i vidimo to kao oblasti gde Srbija i Portugalija mogu da sarađuju", rekao je Kravinjo.

Istakao je da Portugalija podržava proces evropskih integracija Srbije i drugih država Zapadnog Balkana.

,,Razumemo sve probleme koji ovde postoje i pružamo podršku dijalogu i mehanizmima koji mogu da se pronađu kako bi se promovisale brže integracije", rekao je Kravinjo.

***

Ambasadorka Ana Ilić učestvovala je, na poziv predsednika Marsela Rebela d Soze, na ručku sa ostalim predstavnicima Udruženja ambasadorki u Lisabonu (AWA – Association of Women Ambassadors) u predsedničkoj palati Belem. 

***

Na inicijativu Udruženja ambasadorki u Lisabonu, predstavnici diplomatskog kora, zajedno sa gradonačelnikom Karlušem Moedašom i organizacijom Soroptimist, pružili su podršku borbi protiv nasilja nad ženama -  https://www.dn.pt/opiniao/juntos-pela-eliminacao-da-violencia-contra-a-mulher-15387460.html . 

***

Na ceremoniji održanoj u predsedničkoj palati Belem, ambasadorka Republike Srbije u Portugaliji Ana Ilić predala je akreditivna pisma predsedniku Republike Portugalije Marselu Rebelu d Sozi.

***

Obaveštavamo da se Popis stanovništva, domaćinstava i stanova sprovodi u Srbiji, u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine.

Popis se sprovodi samo na teritoriji Srbije. U popisu se prikupljaju podaci i o članovima domaćinstva koji se u vreme popisa nalaze u inostranstvu (školuju se, rade ili borave u inostranstvu iz drugih razloga). Za ta lica podatke daju članovi njihovih domaćinstava u Srbiji.

Istovremeno obaveštavamo da u periodu sprovođenja popisa, od 1. do 31. oktobra 2022. godine, Republički zavod za statistiku sprovodi „Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu“, a koje je namenjeno upravo državljanima koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu. Svrha sprovođenja ovog istraživanja je da se dobije potpunija slika o brojnosti, osnovnim demografskim, migracionim, obrazovnim i drugim karakteristikama državljana Republike Srbije u inostranstvu.

Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju, potrebno je da se registrujete i popunite Upitnik.

Za dodatne informacije se možete obratiti Ambasadi Srbije u Lisabonu. 

***

22.09.2022. 24. sep 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.
Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.
"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.
Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.
"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.
Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.
"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.
"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija:

Pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralnu saradnju Vladimir Marić boravio je u Republici Kabo Verde 13. i 14. septembra radi održavanja političkih konsultacija između ministarstava spoljnih poslova dve zemlje. 

Tom prilikom upriličen je kurtoazni sastanak sa ministrom inostranih poslova Republike Kabo Verde Rui Albertom d Figeredom Suarešom, kojem je uručio pismo ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića i preneo poziv da poseti Republiku Srbiju u što skorijem periodu.

Ambasador Marić je zahvalio ministru Figeredu Suarešu na podršci koju Kabo Verde pruža Srbiji po pitanju Kosova i Metohije i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.

Sa kaboverdanske strane političke konsultacije je vodila državna sekretarka Ministarstva inostranih poslova Mirjan Vieira, kojoj je uručen nacrt Memoranduma o saradnji u oblasti poljoprivrede.

U srdačnom razgovoru zajednički je konstatovano da postoje znatni potencijali za unapređenje bilateralnih odnosa i saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, kao što su ekonomija, razmena iskustva u oblasti trgovine i investicija, poljoprivreda, kultura i prosveta.

Sagovornici su razmenili mišljenje o temama od globalnog značaja. Ambasador Marić je sagovornicu  informisao o aktuelnoj situaciji na zapadnom Balkanu, ističući ključnu ulogu Srbije u očuvanju mira i stabilnosti u našem regionu.

Tokom posete Kabo Verdeu, ambasador Marić imao je i susret sa ministrom omladine i sporta Kabo Verdea dr Karlušom Monteiruom sa kojim su detaljno razmotrene mogućnosti saradnje u toj oblasti.

U delegaciji pomoćnika ministra Vladimira Marića, bila je Bojana Didić, otpravnik poslova a.i.

***

Obaveštavamo da će se prvi čas i sastanak u 2022-2023 godini održati u četvrtak 6. oktobra 2022. godine u 19 časova na adresi:

Parque dos Moinhos de Santana : Clube do Parque

R. Tristão Vaz, 1400-353 Lisboa, Portugal

Pozorišne radionice će se održavati četvrtkom. Onlajn časovi srpskog utorkom i sredom. Nedeljom jednom mesečno časovi srpskog uživo.

Projekat Kreativnih radionica subvencijom je podržala Uprava za saradnju sa dijasporom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Pokrovitelj projekta je Eparhija zapadnoevropska Srpske Pravoslavne Crkve.

Dr Ana Kuzmanović-Jovanović, profesor na Katedri za iberijske studije Filološkog fakulteta Univerzita u Beogradu, koordinator je radionica, koje će osmišljavati i izvoditi Nataša Marjanović (pozorište) i Katarina Marković (srpski jezik).

Upis i prijem polaznika biće otvoren tokom cele godine. Učešće dece u radionicama je besplatno.

Kontakt imejl: igrejaospc@gmail.com

tel: +351 964 379 701

***

Bojana Didić, otpravnik poslova a.i, posetila je, 4. avgusta, izložbu fotografija, "Beograd Concrete", portugalske umetnice Ines d'Ore. Ovom prilikom, zahvalili smo se na pozivu Ani Matoš, umetničkoj direktorki galerije "das Salgadeiras" u Lisabonu. 

***

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.
 
 

Bojana Didić, otpravnik poslova a.i. prisustvovala je, 30. jula, koncertu ,Amaia’, orkestra "XXI" na poziv Njegove ekselencije predsednika Marsela Rebela d Soze u okviru Međunarodnog muzičkog festivala Marvao 2022. 

***

U Ambasadi Republike Srbije u Lisabonu priređen je, 27. jula 2022. godine, prijem za delegaciju Republike Srbije koja boravi u studijskoj poseti Lisabonu, od 25. do 29. jula. Posetu je organizovala Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Republici Srbiji (UN Women Serbia), u okviru IPA projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji sprovodi u saradnji sa Ministarstvo za evropske integracije i Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade RS. Tokom studijske posete, učesnici i učesnice će biti u prilici da dobiju informacije o procesu pripreme, planiranja i sprovođenju sredstava iz Strukturnih i kohezionog fonda, ispunjavanju prethodnih uslova/uslova za sprovođenje u skladu sa pravilima i zahtevima EU, razvoju administrativnih kapaciteta za sprovođenje fondova, kao i da se upoznaju sa korisnicima projekata koji se finansiraju iz pomenutih fondova.

Delegaciju su, pored predstavnika UN Women Serbia, činili predstavnici MInistarstva za evropske integracije, MInistarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 

***

U skladu sa odredbama člana 54. stav 2. Zakona o graničnoj kontroli, za prelazak državne granice R. Srbije maloletnih lica, stranih državljana, nije potrebna saglasnost roditelja.

Kada je reč o državljanima R. Srbije, ukazuje se da je navedenim zakonom utvrđeno da,  za prelazak državne granice maloletno lice, državljanin Republike Srbije do navršene 16. godine života, kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja (ako zajednički vrše roditeljsko pravo), ili zakonskog zastupnika. U tom smislu, ukolik dete putuje sa jednim od roditelja, nije potrebna pisana saglasnost drugog roditelja, dok je saglasnost neophodna ukoliko dete putuje samo, ili u pratnji lica koje mu nije roditelj, odnosno zakonski zastupnik (babe, dede, prijatelji i sl.).

***

Obaveštavamo da će se u okviru projekta "Kreativne radionice za učenje srpskoj jezika", koji je podržan od strane Uprave za saradnju sa dijasporom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije održati dečija predsava "Kako su nastale ružne reči" 28. juna 2022. godine u 19. časova.

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs 

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Statutom SE.
"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

***

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.
Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.
Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

***

U okviru programa StarTech, od 18. marta do 18. maja 2022. otvoren je drugi konkurs za dodelu oko milion dolara bespovratnih sredstava za inovacije u poslovanju.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

Obaveštavamo da je MSP N. Selaković doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, broj: 52-30-229/30-2022/01 od 11. aprila o.g., kao i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, broj: 51-366/30-2022/01 od 11. aprila o.g., a po konkursima koji su bili otvoreni od 23. februara o.g., do 9. marta o.g.

Uvid u donete odluke možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.r.

Obaveštavamo da je Republička izborna komisija (RIK), na svojoj 26. sednici, održanoj 13. marta 2022. godine, usvojila Odluku o određivanju biračkih mesta u inostranstvu za glasanje na izborima za predsednika Republike i izborima za narodne poslanike Narodne skupštine koji se održavaju 3. aprila 2022. godine.

Glasanje će biti organizovano u 34 države, odnosno na 77 biračkih mesta.

To je najveći broj biračkih mesta koji će biti otvoren u inostranstvu od 2004. godine kada je pripadnicima dijaspore omogućeno da glasaju u inostranstvu.

Za glasanje u inostranstvu prijavilo se oko 40 hiljada državljana Republike Srbije, što je takođe najveći broj prijavljenih birača od kada se izbori sprovode i u inostranstvu.

Prema Odluci, u Portugaliji neće biti organizovano glasanje. 

Države u kojima će biti organizovano glasanje: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Danska, Italija, Kanada, Katar, Kipar, Liban, Luksemburg, Malta, Mađarska, Nemačka, Norveška, Rumunija, Rusija, Severna Makedonija, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Slovenija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Švajcarska, Švedska i Španija.

Glasačka mesta će biti otvorena 3. aprila od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu, izuzev u Velikoj Britaniji, SAD i Kanadi gde će se, zbog vremenske zone, glasanje održati 2. aprila u istom vremenskom intervalu po lokalnom vremenu.

Odluku Republičke izborne komisije  sa detaljnom listom svih 77 biračkih mesta u inostranstvu možete preuzeti ovde.

***

Podsećamo naše državljane u Portugaliji koji žele da ostvare svoje biračko pravo na izborima 3. aprila 2022. godine, da rok za prijavu ističe u ponoć 12. marta 2022. godine. 

Prijave možete poslati na mail naše Ambasade: serviaemba@netcabo.pt. 

Za sve dodatne informacije, možete nam se obratiti putem maila serviaemba@netcabo.pt ili na sledeće brojeve telefona:+ 35121 / 301-53-11, 301-53-12 .   

Video Republičke izborne komisije o glasanju u inostranstvu možete pogledati ovde. 

***

16. februar 2022. godine 

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Molimo državljane Republike Srbije koji žele da podnesu zahtev za glasanje u Portugaliji da se obrate nasoj Ambasadi putem maila - serviaemba@netcabo.pt, telefona ili licnim dolaskom u Ambasadu.  

Telefoni Ambasade: + 35121 / 301-53-11, 301-53-12 . 

***

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike. Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom. Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

***

Ambasada Republike Srbije u Lisabonu sa velikom tugom obaveštava da je ambasador Oliver Antić preminuo dana 18. februara 2022. godine. 

Pamtićemo ga kao vrsnog profesora, velikog patriotu i pravnika oštrog uma i britke reči. Ostaće upamćeni njegova profesionalnost i posvećenost diplomatskom pozivu i unapređenju odnosa Srbije sa Portugalijom.  

Obaveštavamo da će Knjiga žalosti biti otvorena u prostorijama Ambasade od utorka, 22. februara do četvrtka 24. februara, u periodu od 10.00 do 14.00 časova. U istom terminu biće otvorena i elektronska Knjiga žalosti. 

Sahrana ce se obaviti u petak, 25. februara, na groblju "Cementerio dos Prazeres". 

***

Obaveštavamo da je MSP N. Selaković 14. februara o.g. doneo odluke br. 51/30-2022/01 i br. 52/30-2022/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

***

18. februar 2022.

Ministarstvo spoljnih poslova sa tugom obaveštava da je naš uvaženi kolega, ambasador Republike Srbije u Portugaliji Oliver Antić, preminuo danas u Lisabonu od posledica nesrećnog slučaja.

Pamtićemo ga kao vrsnog profesora, velikog patriotu i pravnika oštrog uma i britke reči.

Ostaće upamćeni njegova profesionalnost i posvećenost kao ambasadora naše zemlje, kao i doprinos unapređenju odnosa Srbije i Portugalije.

Ministarstvo saučestvuje u bolu porodice, prijatelja i kolega ambasadora Antića.

U utorak, 22. februara, od 10 do 14 časova biće otvorena Knjiga žalosti u zgradi MSP, Kneza Miloša 24 (svečani ulaz na uglu sa Nemanjinom ulicom). Biće otvorena i elektronska Knjiga žalosti na adresi: protocol@mfa.rs.

Detalji o datumu održavanja komemoracije i sahrane biće naknadno saopšteni.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

***

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država. Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te

poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“, zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

***

Dragi sugrađani i sugrađanke, srecan Dan državnosti!

Video povodom obeležavanja naseg Nacionalnog dana možete pogledati ovde. 

Govor ambasadora Olivera Antica možete pogledati ovde. 

Ambasador Oliver Antic objavio je clanak  u Diariu d Notisias, 14. februara 2022. godine, povodom 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Portugalije i Srbije. Članak možete pronaći ovde. 

***

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, šestodnevnu posetu zemljama centralne Afrike zaključio je posetom Kamerunu, gde je razgovarao sa predsednikom Vlade, ministrom spoljnih poslova, kao i sa ministrima odbrane, poljoprivrede i telekomunikacija.

„Dočekani smo kao veliki prijatelji, i imao sam priliku da se treći put u pet meseci sretnem s ministrom inostranih poslova Kameruna“, kazao je Selaković posebno izdvojivši podatak da punih 38 godina nije realizovana poseta ministra spoljnih poslova naše zemlje.

Selaković je istakao da je na svim sastancima iskazana spremnost za jačanje političkog dijaloga, ali i saradnje u oblastima poljoprivrede, odbrane, telekomunikacija i savremenih tehnologija.

Takođe, preneo je da je sa premijerom Kameruna razgovarao o neophodnosti zaključivanja sporazuma koji će definisati pravni osnov saradnje dve države, ali i da su svi sagovornici spremi da što pre posete Srbiju i nastave komunikaciju s kolegama ministrima o konkretnim vidovima saradnje.

Ministar je rekao da je za Srbiju od posebne važnosti podrška Kameruna u zaštiti našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i zahvalio na aktivnoj podršci koju nam ova prijateljska zemlja pruža u svim međunarodnim forumima.

Sumirajući posete Ekvatorijalnoj Gvineji, Gabonu, Sao Tome i Prinsipeu i Kamerunu, ministar je rekao da sve ove države imaju ogroman potencijal za saradnju, a da je naš zadatak da pojačamo diplomatsko i ekonomsko prisustvo u ovom delu sveta.

„U četiri države videli smo se sa dva predsednika i dva premijera, ministrima spoljnih poslova, poljoprivrede i odbrane“, istakao je Selaković, dodavši da su svi sagovornici iskazali oduševljenje ostvarenim napretkom Srbije i uputili najiskrenije pozdrave predsedniku Aleksandru Vučiću.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs. 

***

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas, sumirajući rezultate zvanične posete Sao Tome i Prinsipeu, da je boravak u toj centralnoafričkoj ostrvskoj državi bio prilika za nastavak i produbljivanje političkog dijaloga između dve prijateljske zemlje.

Podsetivši da je Sao Tome i Prinsipe prva država koja je 2013. godine povukla priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog „Kosova“, Selaković je rekao da je ovogodišnje obeležavanje 45. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa odlična prilika za dodatno intenziviranje saradnje naše dve zemlje.

Selaković je dodao da je imao produktivne razgovore sa ministarkom spoljnih poslova Editom Tenžu i premijerom Žoržom Bomom Žezusom, i da je, između ostalog, bilo reči i o načinima na koje možemo da pomognemo u otklanjanju posledica poplava koje su ove godine pogodile tu zemlju.

Istakavši da Sao Tome i Prinsipe svoju ekonomiju bazira na poljoprivredi, ribarstvu i turizmu, Selaković je rekao da je od velikog značaja za buduću saradnju to što je jedan od međudržavnih sporazuma koji su danas potpisani i sporazum o saradnji u oblasti poljoprivrede.

Veliko interesovanje domaćini su, prema rečima ministra Selakovića, iskazali za stipendije u okviru projekta „Svet u Srbiji“, i mi ćemo, kako je rekao, povećati broj stipendija za studente iz te zemlje.

Šef srpske diplomatije izrazio je nadu da ćemo do kraja proleća imati prvi put i počasnog konzula u Sao Tome i Prinsipeu, a reč je o prijatelju Srbije, čoveku koji je svojevremeno kao stipendista naše države studirao u Beogradu.

Selaković je prethodno na konferenciji za novinare konstatovao da ova poseta ima istorijski značaj, jer prvi put jedan visoki zvaničnik Srbije boravi u Sao Tome i Prinsipeu.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković će višednevnu turneju po zemljama centralne Afrike, u okviru koje je posetio i Ekvatorijalnu Gvineju i Gabon, završiti u ponedeljak zvaničnom posetom Kamerunu. Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

***

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa predsednikom Vlade Sao Tome i Prinsipea Žoržom Bomom Žezusom, i preneo mu poziv da ove godine, u sklopu obeležavanja 45. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa naših dveju zemalja, poseti Beograd.

Konstatujući da dve države jedna drugoj pružaju uzajamnu podršku na svetskoj političkoj pozornici, Selaković je istakao da je za Srbiju od velikog značaja to što je Sao Tome i Prinsipe podržava po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

„Na tome smo veoma zahvalni,  i na takvim osnovama imamo odličan preduslov i potencijal za intenziviranje saradnje“, rekao je šef srpske diplomatije.

Selaković je sagovornika informisao da smo ove godine obezbedili četiri stipendije za studente iz Sao Tome i Prinsipea u okviru programa „Svet u Srbiji“ i pozvao delegaciju te države da učestvuje na predstojećem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu.

Premijer Sao Tome i Prinsipea zahvalio je ministru Selakoviću na dolasku u zvaničnu posetu, i izrazio uverenje da će dve zemlje, koje vezuje višedecenijsko prijateljstvo, biti u prilici u da obnove saradnju.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

***

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas, u okviru svoje višednevne zvanične posete zemljama centralne Afrike, sa ministarkom spoljnih poslova, saradnje i dijaspore Sao Tome i Prinsipea Editom Tenžu.

Selaković je, na konferenciji za novinare posle sastanka, konstatovao da ta poseta ima istorijski značaj, jer ovo je prvi put da jedan ministar spoljnih poslova Srbije boravi u Sao Tome i Prinsipeu, i to u godini kada naše dve zemlje proslavljaju 45. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa.

„Naše dve prijateljske zemlje imaju veoma dobre odnose, bez otvorenih pitanja. Sao Tome i Prinsipe je za nas partnerska zemlja, i to partnerstvo i prijateljstvo se iskazuje i kroz podršku vaše zemlje po pitanjima od najvišeg značaja za Srbiju. Reč je o podršci koju vaša zemlja pruža teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije u vezi sa našom južnom pokrajinom Kosovom i Metohijom“, kazao je Selaković.

Prema njegovim rečima, danas potpisani sporazumi - memorandum o razumevanju između dva ministarstva spoljnih poslova o političkim konsultacijama i memorandum o saradnji ministarstava poljoprivrede - podstaći će saradnju dve zemlje u narednim godinama.

Današnja poseta, kako je konstatovao ministar Selaković, jeste dragocena prilika za sadržajne razgovore i definisanje polja u kojima je moguće produbiti bilateralnu saradnju.

„Razgovaramo o tome kako da pomognemo našim prijateljima, koliko stipendija možemo da obezbedimo vašim studentima za školovanje u Srbiji i kako da pomognemo u ublažavanju posledica poplava koje su ove godine pogodile tu državu. Takođe, razgovaramo i o saradnji na multilateralnom planu u okviru raznih međunarodnih organizacija“, kazao je Selaković.

Šef srpske diplomatije je posebnu zahvalnost ministarki Tenžu izrazio zbog toga što je prihvatila poziv i učestvovala na skupu Pokreta nesvrstanih zemalja koji je prošle godine održan u Beogradu.

Ministarka Tenžu je istakla značaj današnjeg susreta, u svetlu izazova sa kojima se dve zemlje suočavaju i potrebe za solidarnošću u njihovom rešavanju. Dve zemlje, kako je rekla, imaju bezrezervnu želju i nameru da učvrste prijateljstvo i podignu ga na viši nivo.

„Prijateljstvo naša dva naroda ima korene u prošlosti, i oni su dovoljno snažni i duboki da bi na njima rasla i buduća saradnja“, kazala je ministarka.

Ona je istakla značaj danas potpisanih sporazuma, konstatujući da postoji velika saglasnost dve zemlje po mnogim međunarodnim temama.

„Uverena sam da ćemo nastaviti da pronalazimo dobre načine da narodi naših zemalja imaju obostranu korist od prijateljstva naših dveju zemalja“, rekla je ministarka Edita Tenžu. Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

***

Obavestavamo da se, povodom Praznika Sretenja - srpskog Dana državnosti, organizuje četvorodnevni program predstavljanja Kreativnih radionica na srpskom jeziku:

Četvrtak 10. februar 2022.
19.00 dramska radionica
i prestavljanje likovne radionice
Parque dos Moinhos de Santana: Clube do Parque
R. Tristão Vaz, 1400-353 Lisboa

Petak 11. februar
15.00-19.00 otvorena vrata
likovna radionica
deca slikaju
Crkva Svetog Hrista Spasa
Rua de Alcolena 2, Lisboa

Subota 12. februar
11.30 -13.30
deca slikaju svoju ikonu
našu kuću, more...
predstavljanje onlajn nastave
Crkva Svetog Hrista Spasa
Rua de Alcolena 2, Lisboa

Nedelja 13. februar
11.30-13.30
radionica za srpski jezik
predstavljanje onlajn nastave
i povodom Sretenjskog praznovanja
projekcija prvog srpskog i prvog balkanskog filma
Karađorđe (1911)

Crkva Svetog Hrista Spasa
Rua de Alcolena 2, Lisboa

Projekat je sufinansiran od strane Uprave za saradnju sa dijasporom Ministarstva spoljnih poslova Srbije. 

***
 

7. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u

projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

***

Naša pevačica i tekstopisac Tamara Jokić promovisala je u Lisabonu, 3. februara, album "Transiberica" koji je izdala za SonyMusicPortugal. 

KREATIVNE RADIONICE NA SRPSKOM JEZIKU

Sledeći termini za održavanje dramske radionice su četvrtak 20. januara i 27. januar 2022. godine u 19 časova na adresi
Parque dos Moinhos de Santana : Clube do Parque
R. Tristão Vaz, 1400-353 Lisboa, Portugal

Učešće dece u radionicama je besplatno.
Radionicama rukovode:
Nataša Marjanović i Anja Šormaz

Kontakt imejl: igrejaospc@gmail.com
tel: +351 915 045 165

***

Ambasador Oliver Antic objavio je clanak "Novak Djokovic slavi Bozic u zatvoru" u uglednom listu Diariu d Notisias, 18. januara 2022. godine. Clanak mozete pronaci ovde. 

***

KREATIVNE RADIONICE NA SRPSKOM JEZIKU

Obaveštavamo da će se predstavljanje kreativnih radionica na srpskom jeziku održati u petak 14. januar 2022. godine u 19 časova na adresi: 

Parque dos Moinhos de Santana : Clube do Parque

R. Tristão Vaz, 1400-353 Lisboa, Portugal

Radionice će se održavati četvrtkom i nedeljom uz onlajn časove sredom i subotom.

Projekat Kreativnih radionica subvencijom je podržala Uprava za saradnju sa dijasporom Ministarstva spoljnih poslava Republike Srbije. Pokrovitelj projekta je Eparhija zapadnoevropske Srpske Pravoslavne Crkve.

Dr Ana Kuzmanović-Jovanović, profesor na Katedri za iberijske studije Filološkog fakulteta Univerzita u Beogradu, koordinator je radionica, koje će osmišljavati i izvoditi Nataša Marjanović i Anja Šormaz.

Upis i prijem polaznika biće otvoren tokom cele godine.  Učešće dece u radionicama je besplatno.

Kontakt imejl: igrejaospc@gmail.com
tel: +351 915 045 165

***

14. decembar 2021. godine

Otvaranje Klastera 4 važna prekretnica za Srbiju


Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.


Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: Tanjug

 

LISABON

na adresi Ermida Santo Cristo, Rua de Alcolena, 2, 1400-005 Lisboa – Belém

Kontakt imejl: igrejaospc@gmail.com
tel: 915045165

Anja Radošević, koordinator
Nataša Marjanović, dramska radionica

Naredni termini za održavanje radionica u Lisabonu su:

nedelja 19. decembar, 11.30-13 časova, najava programa, poklon paketići i prijem u Ambasadi
petak 14. januar, 18.30-20.00 časova - prezentacija dramske radionica
nedelja 16. januar, 11.30-13 časova - čas srpskog jezika

Radionice su besplatne. Održavaće se nedeljom i petkom u navednim terminima u dogovoru sa roditeljima i decom.
Onlajn časovi jednom u toku sedmice (utorak, sreda, četvrtak uveče) u dogovoru sa roditeljima.

Projekat Kreativnih radionica na srpskom jeziku za decu u Španiji i Portugaliji ima za cilj  da polaznici radionica, deca do 18 godina, što dinamičnije usvajaju gradivo predviđeno programima Ministarstva prosvete za učenje srpskog jezika kao maternjeg ili zavičajnog jezika. Predviđene radionice: dramska, likovna, knjigovezačka, osmišljene od strane profesora i studenata postdiplomaca Filološkog fakulteta i Umetničkih akademija Univerziteta u Beogradu, pratile bi i jezičke programe, podsticale njihovo usvajanje kroz različite vidove komunikacija i interakcija.

Projekat Kreativnih radionica pokrenula je i subvencijom podržala Uprava za saradnju sa dijasporom Ministarstva spoljnih poslava Republike Srbije. Pokrovitelj projekta i organizator je Eparhija zapadnoevropska Srpske Pravoslavne Crkve.

 

Obaveštavamo da je Republička izborna komisija (RIK) usvojila više uputstava kojima su definisana pravila i procedure u vezi sa sprovođenjem referenduma. Uputstva, kao i dodatne informacije o referendumu možete naći na sledećem linku: https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/11514/akta-za-sprovodjenje-referenduma.php . 

***

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu . 

***

Obaveštavamo da je predsednik Narodne skupštine R. Srbije Ivica Dačić potpisao odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrdjivanja Akta o promeni Ustava R. Srbije i da je referendum zakazan za 16. januar 2022. godine. 

S tim u vezi, na osnovu člana 16. stav 2. i člana 24. stav 3. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 15/12, 88/18, 67/20, 40/21 i 90/21), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je izdalo Obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na republičkom referendumu.

Obaveštenje možete pronaći na sledećem linku: http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom-referendumu/?script=lat . 

Državljani R. Srbije sa biračkim pravom mogu podneti zahtev preko Ambasade RS u Lisabonu da se u jedinstveni birački spisak (JBS) upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 25. decembra 2021. godine (lokalno vreme u R. Srbiji). 

Državljani R. Srbije koji nisu upisani u JBS, neophodno je da najpre podnesu zahtev za upis u JBS i da isti bude procesiran kroz aplikaciju jedinstvenog biračkog sistema. Nakon što zahtev bude rešen, odnosno nakon što nadležni organ donese rešenje o upisu u JBS, može se primiti zahtev za glasanje u inostranstvu. 

Preko javnog portala MDULS može se proveriti da li je lice upisano u jedinstveni birački spisak i to putem linka:  https://upit.birackispisak.gov.rs/  .

Uslov za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu je da se prijavi najmanje 100 birača. Ukoliko se ovaj uslov ispuni, naši državljani će biti naknadno obavešteni o vremenu i mestu glasanja.

Molimo da se za podnošenje zahteva za glasanje u inostranstvu, kao i za sve dodatne informacije obratite nasoj Ambasadi. 

***

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas telefonom sa Ruijem Albertom de Figueredo Suarešom, ministrom spoljnih poslova, saradnje i regionalnih integracija Republike Kabo Verde.

Selaković je ocenio da su bilateralni odnosi dobri i prijateljski i poručio da je Srbija opredeljena za jačanje ukupnih veza sa tom zemljom.

Ministar je izrazio zadovoljstvo što naše odnose krasi međusobno razumevanje i poverenje, konstatujući da je neophodno intenzivirati politički dijalog kroz razmenu poseta na visokom nivou. Dodao je i da je Srbija spremna za zaključivanje više bilateralnih sporazuma koji bi umnogome olakšali saradnju.

Šef srpske diplomatije posebno je zahvalio na principijelnom stavu Kabo Verdea u vezi sa nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog „Kosova“, izrazivši očekivanje da se taj stav neće menjati, kao i da ćemo nastaviti da se podržavamo i pomažemo u skladu sa nacionalnim prioritetima.

Prema rečima ministra Selakovića, potrebno je raditi na unapređenju ekonomske saradnje, i Srbija želi da čuje konkretne potrebe i prioritete Kabo Verdea, i spremna je da podeli naša znanja i iskustva u oblastima kao što su zdravstvo, poljoprivreda i IT.

Selaković je izdvojio potencijale saradnje u oblasti obrazovanja, naglasivši da smo povećali broj stipendija u okviru programa „Svet u Srbiji“ i da želimo da pružimo mogućnost većem broju studenata iz prijateljskih zemalja da se obrazuju u našoj zemlji.

Ministri su razgovarali o borbi protiv virusa korona, a Selaković je poručio da je Srbija spremna da, u skladu sa svojim mogućnostima, donira određenu količinu vakcina.

***

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.

Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva. Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici. Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona. Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

***

Obaveštavamo da je po osnovu ovlašćenja MSP br. 1512-1/12 od 8. septembra ove godine, državni skeretar Nikola Starović, 29. oktobra ove godine, doneo odluku br. 334-5/30-2021/01 o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. 

Uvid u objavljenu odluku možete ostvariti za dodelu nacionalnih priznanja možete ostvarati na sledećim linkovima: 

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

***

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

***
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

***

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir državama članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EK.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Kranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Kako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

***

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati

pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

***

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.
"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu

."Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd,
11. oktobar 2021. godine
 

Državljanima Srbije je omogućen ulazak u Portugaliju ukoliko imaju regulisani boravak u Portugaliji ili u nekoj drugoj članici EU ili državi Šengen zone koja nije članica EU (Lihtenštajn, Norveška, Island i Švajcarska). U ostalim slučajevima, srpskim državljanima je dozvoljen ulazak samo u slučaju „nužnih“ putovanja. Pod „nužnim“ putovanjima podrazumevaju se putovanja iz profesionalnih razloga, radi spajanja porodice, studiranja i iz zdravstvenih i humanitarnih razloga. Putnicima je dozvoljen tranzit kroz Portugaliju.

Za ulazak u Portugaliju, svi putnici, osim dece do 12 godina, moraju imati EU Kovid sertifikat ili negativan RT-PCR test, ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski test (TRAg) ne stariji od 48 sati, koji sadrži podatke u skladu sa standarima EU. Svi putnici koji dolaze u Portugaliju pre puta treba da popune formular koji je dostupan ovde .

***

Obaveštavamo da je po osnovu ovlašćenja MSP br. 1514-1/12 od 8. septembra 2021. godine, državni sekretar N. Starović, 4. oktobra o.g, doneo odluke br.324-308/30-2021/01 i br. 325-170/30-2021/01 o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i Srba u regionu i matične države i dijaspore. 

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na linku ovde i ovde.  

***

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Gol

***

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

***

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situacijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

***

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

U Diariu d Notisias  je objavljen clanak ambasadora Olivera Antica "Traganje za izgubljenom merom". Članak se može pronaći ovde. 

***

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Obaveštavamo da je doneta je Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matićne države i dijaspore - podrška osnivanju u novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspora, broj 326-16/30-2021/01 od 15. septembra 2021. godine, a po konkursu koji je otvoren od 22. jula do 06. avgusta o.g.

Uvid u odluku se može izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministranstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbija u regionu ovde i ovde .    

***

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

Imajući u vidu da je u Federaciji BiH u toku usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišnjih knjiga, tzv. harmonizacija podataka i da prilikom ovog procesa može doći do gubitka prava na imovinu, obaveštavamo da pripradnici srpske nacionalnosti koji polažu prava na nepokretnosti u Federaciji  BiH u vezi sa ovim pitanjem mogu da se jave putem sledećih kontakata: 

Kancelarija za pravnu pomoć Republike Srpske:

Telefon: +387 55490940 (i za Viber i Whatsapp)

Email adresa: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH: 

Email: odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

Facebook: @srbiufederacijibih

Twitter: @OdborF 

***

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, zajedno sa potpredsednicom Vlade i ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković i direktorkom Muzeja afričke umetnosti Marijom Aleksić, otvorio je izložbu „Nesvrstani svet“ i tom prilikom najavio niz manifestacija koje će Srbija organizovati u sklopu obeležavanja 60. godina od nastanka Pokreta nesvrstanih zemalja. 

Selaković je posebno naglasio važnost skupa koji će biti organizovan 11. i 12. oktobra u našem glavnom gradu na kojem će učestvovati visoki zvaničnici iz afričkih, azijsko-pacifičkih i južnoameričkih zemalja. 

„Za Republiku Srbiju je izuzetna čast što će imati priliku da naše tradicionalne prijatelje ugosti upravo u Beogradu, imajući u vidu istorijsku simboliku naše prestonice kao svojevrsnog rodnog mesta Pokreta, gde je održan i prvi Samit Pokreta nesvrstanih i na kojem su potvrđeni tek uspostavljeni principi iz Bandunga“, istakao je ministar.

Selaković je napomenuo i istorijsku ulogu Pokreta, ukazujući da je dugi niz godina predstavljao „alternativni glas“ velikog broja zemalja u periodu međublokovskih podela, doprinosio očuvanju mira i smirivanju tenzija, kao i odbrani univerzalnih principa sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija. Dodao je da su osnovne ideje Pokreta - mir, solidarnost, ravnopravnost, poštovanje suvereniteta zemalja, ravnomerni ekonomski i socijalni razvoj i danas više nego aktuelne.

Prema njegovim rečima, nesvrstani su se zapravo borili da budu svoji i da se ponašaju u skladu sa željom svojih slobodoljubivih naroda.

Ministar se osvrnuo na nedavnu posetu afričkom kontinentu rekavši da je u susretima sa zvaničnicima više afričkih zemalja imao priliku da se uveri u iskreno i tradicionalno prijateljstvo koje te zemlje gaje prema Srbiji, kao što je to bio slučaj i sa nekadašnjom Jugoslavijom. 

Šef srpske diplomatije istakao je da će naša zemlja nastaviti da jača diplomatsko prisustvo i u Africi i u svuda gde žive naši nesvrstani prijatelji.

„Ponosan sam na naše istorijske veze, ne samo sa afričkim, već i sa drugim članicama Pokreta, sa kojima želimo da produbljujemo veze i saradnju i gradimo neke nove mostove“, poručio je ministar.

Selaković je svoje izlaganje završio ukazavši na značaj Muzeja afričke umetnosti, jedinog antikolonijalnog muzej u Evropi, koji je simbol prijateljskih odnosa nesvrstanih zemalja Afrike i nesvrstane Jugoslavije. 

***

Članak ambasadora Olivera Antića pod nazivom "Kontinuitet tragedije" objavljen je 29. avgusta 2021. godine u uglednom portugalskom listu Diariu d Notisiaš.

Original članka možete pročitati ovde:    

Prevod članka možete procitati ispod: 

***

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, doneo odluku broj 334/30-2021/01, dana 2. avgusta o.g. kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,

- udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,

- diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,

- crkve i verske zajednice

- predlog za dodelu nacionalnog priznanja "Majka Srbija" mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

***

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković 19. jula o.g. doneo odluke broj 324/30-2021/01, 325/30-2021/01 i 326/30-2021/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

***

29. jun 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

***
 

Vlada Portugalije donela je novu Odluku kojom je produženo stawe katastrofe (Despacho 5418-A/2021, 2021-05-28 - DRE, 18-A/2021). Odluka je stupila na stanu 15.06.2021. godine, sa važnošču do 30.06.2021. godine.

Kada su u pitanju mere koje se odnose na građane R. Srbije, nema promena, imajući u vidu da su do sada važeće mere produžene do kraja juna.

https://www.mfa.gov.rs/gradjani/putovanje-u-inostranstvo/covid-19-uslovi-za-putovanje

https://belgrado.embaixadaportugal.mne.gov.pt/pt/a-embaixada/noticias/actualiza%C3%A7%C3%A3o-sobre-as-medidas-restritivas-do-tr%C3%A1fego-a%C3%A9reo-de-e-para-portugal

https://dre.pt/pesquisa/-/search/164258748/details/maximized

Диариу д Нотисијаш, 11.06.2021.

Прво што пада у очи је редослед речи у наслову. Да није грешка? Зар истина не иде пре политичке коректности? Реалност потврђује да се не ради о грешци, напротив. Нажалост, и у XXI веку политика има предност чак и над научном истином, што значи да лаж може имати првенство над истином. Једина разлика у односу на минуле векове је та што су раније спаљивали на ломачи научнике,  у XIX и XX веку ”само” њихове књиге, а данас могу бити клеветани сви који говоре истину која се не уклапа у политичке фикције, па и научници, са образложењем ”политичке некоректности”. Још је тужније што је данас могуће јавно осуђивати и историјске личности уз тоталну игнорацију чињеница у временима у којима су они живели. Такво неисторијско тумачење увек ће произвести погрешне закључке.

Проблем односа политичке коректности и истине је тежи но што се то уобичајено сматра. Наиме, политичка коректност је неодвојиви део владајуће идеологије, одн. њен битни производ, тако да када говоримо о њеном односу према истини, говоримо о односу идеологије и истине.

Када се то истакне ствари постају јасније, јер идеологија увек има одлучујућу предност над истином: владајућа идеологија је заштићена правним поретком, пре свега кривичним и управним казнама, као и грађанскопавним санкцијама, затим тврдњама званичника владајућих политичких партија, средствима информација (ТВ и радио емитери са националним фреквенцијама, најтиражнији дневни листови и недељници), фаворизовани ”интелектуалци”, ”научни скупови”, ”округли столови” и сл. Све ово, пак, формира владајуће јавно мњење, а оно неминовно креира аутоцензуру, као најефектнији и најсофистициранији облик неформалне цензуре. Не подлећи њој, свакако није лако. За то је потребна, не ретко, храброст Сократа, понекад чак и Христа. Истина, а тиме и правда, остварују се преко жртве на коју је спреман праведник. Што је идеолошки интерес већи (нпр. геополитички), то је потребна и већа жртва. Управо зато су реституција и рехабилитација значајне правне и етичке установе, које се морају убројати у основна људска права.

Дакле, у односу идеологије и истине, јасно је да побеђује идеологија, одн. другим речима политичка коректност и vice versa: не влада истина и са њом непосредно повезана правда, већ њена, одн. њихова супротност. Зато у историјској науци важи правило да је за утврђивање историјске истине нужна историјска (временска) дистанца. Разуме се да у аутократским режимима историјска дистанца траје дуго, штавише рачунање рока и не може да отпочне пре увођења демократског система. Међутим, историјско искуство говори да и у неким демократским државама, посебно када су у питању велике силе са израженим геополитичким интересима, тај рок може бити, такође веома дуг, понекад сличан оном који је карактеристичан за недемократске државе.

”Ниједно доба није погодно за људе који више воле да сами мисле него да певају уз хор конформиста”…”Ако неко види стварност онакву каква јесте, и не може да се уздржи да је не опише, то се сматра атентатом на устаљени поредак”, говорио је на отвореној седници Француске академије 5. Децембра 1996. године академик Жан Дитур. Том приликом је навео и пример када је француски Национални комитет писаца после Другог светског рата изрицао казну забране објављивања и једног реда који би написали они писци који су, по њиховој оцени, показали извесну наклоност према режиму у Вишију или нису довољно избегавали дружење са немачким окупатором и, при том, истакао: ”наслућивао сам у томе маневар осредњих писаца да из књижара уклоне конкуренцију талентованих људи, барем привремено”. Иначе, Дитур је био одушевљен прстеном академика Проспера Меримеа, на коме су биле угравиране Епихармове речи ”Не заборави да будеш неповерљив”, што је сажета верзија његове главне поруке: ”Буди трезвен и научи да сумњаш, јер је то кичма духа”. Мериме је иначе са уживањем писао о српским народним умотворинама, обичајима и песмама.

Само су велики појединци, некад и сад, допуштали себи да не буду део хора конформиста. Луиш д Камоиш објавио је 1572. године оригиналну верзију „Лузитанаца“, најзначајнијег португалског епа, који је био измењен 1584. године после интервенције Инквизиције, а у прошлом столећу поглавље IX је било уклоњено из школских програма. Један такав пример данас пружа нобеловац Петер Хандтке, који је морао да буде неупоредиво бољи писац од свих конкурената да би, упркос хору конформиста, био награђен. Да апсурд буде већи, најгласније су га нападали они који изгледа нису прочитали ни једну једину његову реченицу.

Зато звук хора савремене цивилизације оставља утисак као да њиме диригује Николо Макјавели. Насупрот томе, хармонија коју можемо чути само од неког изузетног соло певача оставља неодољив утисак да диригују Аристотел или свети Тома Аквински.

Оливер Б. Антић
Амбасадор Србије
 

09. јун 2021. године

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,
 
У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.
 
Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.
 
Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.
 
Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.
 
МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.
 
Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.
 
Господине председниче,
 
Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.
 
Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.
 
Господине председниче,
 
Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.
 
Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.
 
Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.
 
Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.
 
Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.
 
Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.
 
На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.
 
На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.
 
Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.
 
Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.
 
Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.
 
Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.
 
Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.
 
Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.
 
Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.
 
На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.
 
И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.
 
Живела Србија!

****
 

Andrej Savić, mladi Srbin, osvojio je, 29. maja 2021. godine, prvo mesto (za svoj uzrast) na jednom od najprestižnijih, ako ne i najznačajnijem muzičkom takmičenju za mlade talente u Portugaliji.

Naš pijanista, rođen 2005. godine u Nišu, iako nema svoj klavir, već svakodnevno ustaje u 6.30 da bi uhvatio jutarnji voz od Granže do Porta i vežbao na klaviru na Konzervatorijumu u tom gradu. Ovaj skromni i nadasve talentovani dečak, koji živi tri godine u Portugaliji, ima najveću želju da bude solista na klaviru i zato ističe: "Moram da dam klaviru mnogo sati".

Prilog: Prevod članka objavljenog u "Žurnal d Notisijaš", 05.06.2021. godine.


 

Obaveštavamo Vas da USDSR organizuje onlajn konferenciju na kojoj će predstaviti novi, digitalizovani način konkurisanja za sufinansiranje projekata organizacija i udruženja. Konferencija će se organizovati u petak, 28. maja, u 10 časova, preko platforme Webex.

Prijava za onlajn konferenciju može se obaviti putem linka - https://forms.gle/QZEDgQBVs2hS7Lx97 (link je dostupan i na sajtu USDSR). Nakon što se organizacija/udruženje prijavi putem gore naznačenog linka, dobija se pristupni link ka konferenciji na imejl.

20. maj 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

12. maj 2021.

U okviru projekta "Onlajn grupna nastava srpskog kao zavičajnog jezika" Akademska srpska asocijacija poziva pripadnike srpske dijaspore starosti od 14 do 20 godina da se prijave za besplatni grupni kurs srpskog kao zavičajnog jezika preko Skajpa.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije već petu godinu zaredom nastavlja se sa popularizacijom i daljom realizacijom onlajn nastave, a po prvi put kroz grupni oblik nastave.

Svi zainteresovani Srbi iz dijaspore starosti od 14 do 20 godina mogu se prijaviti do 13. 6. 2021. godine, dok će se onlajn kurs realizovati od 20. 6. do 31. 7. 2021. godine.

Više informacija o samom kursu možete naći na sajtu Akademske srpske asocijacije    http://skr.rs/zar8.

***

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug

***
 

08. maj 2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.

***
 

Članak ambasadora Olivera Antića pod nazivom "Kriza i socijalna pravda" objavljen je 03. maja 2021. godine u uglednom portugalskom listu Diariu d Notisiaš. Članak možete pročitati ovde.

26. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Briselu sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepom Borelom, sa kojim je razgovarao o reformama u oblasti vladavine prava, dijalogu Beograda i Prištine, ali i usklađivanju spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

Predsednik Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za medije, rekao da je Srbija u prethodnih 10 godina uspela da poveća trgovinsku razmenu sa EU i da danas ona iznosi 25 milijardi evra, što pokazuje značaj Evropske unije i njenih članica za srpsku ekonomiju i poboljšanje životnog standarda naših ljudi. On je, govoreći o dijalogu sa Prištinom, naveo da je Beograd posvećen dijalogu, kao i do sada, da će u narednom periodu biti još posvećeniji i da se nada da ćemo naići na istu odlučnost i sa druge strane.

23. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas potpisivanju Finansijskog sporazuma za drugi deo Akcionog IPA programa za 2020. godinu. On se zahvalio Evropskoj uniji na velikoj podršci koju pruža Srbiji, dodajući da očekuje međuvladinu konferenciju u junu, na kojoj bi moglo da dođe do otvaranja prvog pregovaračkog klastera.

„Veliko mi je zadovoljstvo što mogu da pozdravim 27 ambasadora EU i šefa delegacije EU u Beogradu, i da im se zahvalim na velikoj podršci. Danas smo dobili 86 miliona evra bespovratne pomoći EU, reč je o sredstvima koja se namenski troše za programe i projekte koji su unapred dogovoreni. To su projekti, koji su strukturalnog tipa, od razvoja i napretka našeg obrazovanja, našeg preduzetništva, naših inovacionih mogućnosti, zaštite životne sredine, do napretka vladavine prava“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da po pitanju vladavine prava, nije zadovoljan uloženim naporima u toj oblasti, ali je istakao da se u poslednjih 25 dana stvari menjaju i da se sa mnogo više napora i odgovornosti pristupa rešenju problema. On je dodao da je ta tema važna da bi se Srbija pripremila za otvaranje klastera, a da li će i kada biti otvoreni odlučiće zemlje članice EU.

On je istakao i da bismo se pripremili za otvaranje klastera moraćemo brže da krenemo u reforme akcizne politike, u sektoru energetike.

„Moguće je da u junu bude održana međuvladina konferencija, moguće da imamo dobre vesti, moguće da ih ne bude, ali naše je da radimo sve što možemo, kako bismo zemlju u normativnom i suštinskom smislu približavali vrednostima EU“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić zahvalio se Evropskoj uniji i njenim građanima i istakao da je pred nama još mnogo posla, te najavio još važnih projekata, otvaranja fabrika, kao i deonica auto-puteva u narednim danima.

„Ozbiljnošću i odgovornošću gledaćemo da odgovorimo na pažnju koju nam poklanjate“, istakao je on.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je rekao da je budućnost Srbije u EU, a da su i Evropska komisija i vlasti u Beogradu spremne da rade na ubrzanju evropskog puta Srbije.

„Srpska Vlada radi naporno da bi ostvarila napredak na evropskom putu. Sada imamo jedinstvenu priliku za to, uz snažnu Vladu Srbije, koja je podržana snažnom

parlamentarnom većinom. Spremni smo da pomognemo brži napredak i znamo da je Srbija spremna da se brže kreće“, rekao je Varheji.

On je, povodom potpisivanja današnjeg Finansijskog sporazuma, naglasio da su u pitanju sredstva koja će u srednjoročnom i dugoročnom periodu pomoći oporavak Srbije, njeno usklađivanje sa EU standardima i reformske procese u zemlji.

„Prvenstvena namena ovih sredstava je podrška ekonomiji i zaštiti životne sredine“, kaže Varheji i podseća da je EU u poslednje dve decenije uložila 450 miliona evra u zdravstveni sektor Srbije, pri čemu su izgrađene ili obnovljene 34 bolnice i obezbeđeno 280 vozila hitne pomoći.

Finansijski sporazum za drugi deo Akcionog IPA programa za 2020. godinu potpisali su ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da je današnje potpisivanje nastavak posla koji naša zemlja ima sa EU oko sprovođenja i pripreme Srbije za kohezionu politiku i strukturne fondove Unije onda kada budemo zemlja članica.

„Pokazali smo kapacitete i znanja, ali podigli smo i vidljivost tih programa“, kazala je Joksimović i zahvalila predsedniku Vučiću koji podržava takve događaje svojim prisustvom.

Novac koji je današnjim potpisivanjem obezbeđen opredeljen je za podršku sektorima zaštite životne sredine, energetike, unapređenja konkurentnosti, pristupačnosti javnih objekta, ali i za podršku EU za sprovođenje reformskih aktivnosti u procesu evropskih integracija i refundaciju budžetskih troškova učešća u programima EU poput programa „Cosme“, „Erasmus +“, „Horizont 2020“.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs / Dimitrije Goll

***

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte,

što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs Foto: www.predsednik.rs. 

***

20. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs Foto: www.predsednik.rs

***

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

Članak ambasadora Olivera Antića  o vakcinaciji u Srbiji, objavljen u Diariu d Notisiaš, 8. aprila 2021. godine, možete pronaci ovde. 

***

Obaveštavamo da je u završnoj fazi izrada online aplikacije za podnošenje zahteva za izdavanje viza D, koja će biti integrisana u postojeći vizni sistem i znatno olakšati rad na viznim poslovima. Putem ove aplikacije, biće moguće podnošenje zahteva za izdavanje viza tipa D, u prvoj fazi isključivo za zapošljavanje u R. Srbiji. Podnosioci zahteva će moći da pristupe aplikaciji elektronskim putem, popune zahtev i prilože (skeniraju) neophodna dokumenta, kao i dokaz o uplati propisane takse.

***

Članak ambasadora Olivera Antića "Grcka slavi 200 godina nezavisnosti", koji je objavljen u Diariu d Notisiaš, možete pronaći ovde.

4. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

23. mart 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas na Forumu „Pristupačna Evropa: IKT za sve“ da je tokom poslednjih nekoliko godina digitalna transformacija bila jedan od ključnih prioriteta njene vlade, a da je pandemija korona virusa dokazala da je odluka o okretanju ka inovacijama i digitalizaciji bila ispravna, možda i presudna.

Brnabić je naglasila da je vlada koju vodi digitalizaciju shvatila kao neophodnost i način da se ponude bolje javne usluge, kvalitetnije obrazovanje, konkurentnije tržište rada i atraktivno poslovno okruženje i da trenutna tehnološka revolucija donosi do sada neviđene promene u načinu života i rada, bez presedana.

Brojni sektori u Republici Srbiji imaju veliki potencijal za investiranje.

Više informacija o uslovima za investiranje u Srbiji možete pronaći u publikaciji Razvojne agencije Srbije (RAS) na sledećem linku: https://ras.gov.rs/uploads/2021/03/why-invest-2021.pdf

***

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

***

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava "Mesec Frankofonije". Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a DKP R. Srbije u Lisabonu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

***

Autorski članak ambasadora Olivera Antića "Sloboda, pravda i jednakost su deo civilizacijskog nasleđa Srbije", koji je objavljen u Diplomatici, možete pronaći ovde.

***

18. februar 2021. godine

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Драги грађани Републике Србије, честитамо вам Дан државности!

Видео материјал поводом прославе

Дана државности Републике Србије 15. фебруара,

можете пронаћи на следећем линку.

***

ГОВОР
АМБАСАДОРA РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ЛИСАБОНУ ОЛИВЕРА АНТИЋА

ПОВОДОМ ДАНА ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ,
15. ФЕБРУАРА 2021. ГОДИНЕ

Драги представници државних органа Португалије,
Чланови дипломатског кора акредитовани у Португалији,

Екселенције,
Даме и господо,
Драги пријатељи:

Пре свега, желео бих да вам се захвалим на вашем данашњем присуству овде, иако не физичком, када обележавамо Дан државности Републике Србије.

Србија је веома стара држава. Пре око 800 година, постала је краљевина када је Стефан Немања, први суверен после многих великих принчева, крунисан за краља 1217. године. Папа Хонорије III је послао свог легата са круном за поклон Стефану. Неколико година касније, његов брат Свети Сава, први архиепископ српски, поново га је крунисао (по православном протоколу).

Тако је Стефан Првовенчани папском булом проглашен за краља, као што је 38 година раније, 1179. године, то био Д. Афонсо Енрикеш, од стране папе Александра III (занимљивости ради, овај папа је положио камен темељац за цркву Нотр Дам у Паризу).

Недавно, 27. јануара, председник Александар Вучић је у Београду открио величанствени споменик оцу Стефана Првовенчаног, који се такође зове Стефан Немања, Велики жупан Србије, кога је Српска православна црква канонизовала као Светог Симеона, Мироточивог, одлучног владара, који је приказан како у десној руци држи мач, а у левој Хиландарску повељу.

Први устав Краљевине Србије и највиши законик Српске Православне Цркве, Номоканон Светога Саве, завршен 1219. године (године када је наша Црква стекла независност од Васељенске патријаршије), био је прихваћен у Бугарској, Румунији и Русији, као извор права. Штампан је и примењиван у Русији, већ од 17. века.
Номоканон се сматрао божанским законом и примењивао се заједно са чувеним Закоником цара Душана, у 14. веку, када је Србија постала Царство. Душанов законик предвиђао је, 400 година пре Монтескјеа, поделу власти, чинећи јединствени случај у средњем веку, будући да судска власт није била у рукама владара.

Али, наш Дан државности обележава успомену на СРЕТЕЊСКИ устав из 1835. године, усвојен између 14. и 15. фебруара у Народној скупштини, који је остао на снази само две недеље и који је, с обзиром на чињеницу да је био сувише модеран и либералан, имао противнике у три најутицајније силе на Балкану у то време – Османском, Руском и Аустроугарском царству. СРЕТЕЊСКИ устав био је први српски устав после османских ратова и донео је слободу, и то не само Србима.

Данас срдачно поздрављам веома добре билатералне односе између Србије и Португалије, који ове године прослављају 139. годишњицу. Краљевина Србија успоставила је односе са Краљевином Португалијом и Алгарвешима када је у Европи било укупно 11 држава. Доказ добрих односа била је председничка државна посета, званична посета Португалији српског министра спољних послова и незванична посета премијера последњих година.

Живела Србија!

Живела Португалија!

Химна Р. Србије

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.

„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,

7. februar 2021. godine

***

U skladu sa novom strategijom i unapredjenjem rada konzularne službe, u početnoj fazi uvođenja elektornskog podnošenja zahteva za vize, stranke će uplatu takse za izdavanje viza vršiti  elektonskim putem.

Podaci za uplatu se mogu pronaći ovde.

***

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa ambasadorkom Portugalije Marijom Virhinijom Mendes da Silva Pinom.

Ministar Selaković konstatovao je da su bilateralni odnosi tradicionalno prijateljski, praćeni dobrom saradnjom na svim nivoima i ocenio da postoji značajan potencijal za njihovo unapređenje u mnogim oblastima.

Selaković je izrazio očekivanje da će se intenzitet političkog dijaloga i dinamika bilateralnih poseta povećati, i ovom prilikom, uputio je poziv ministru inostranih poslova Portugalije Auguštu Santušu Silvi da poseti Srbiju.

Šef srpske diplomatije čestitao je Portugaliji na preuzimanju uloge predsedavajuće Savetu EU u prvoj polovini ove godine i izrazio nadu da će se tema proširenja naći na agendi portugalskog predsedavanja.

Veoma uvažavamo kontinuiranu podršku vaše zemlje procesu evropskih integracija Srbije i nadamo se da će se portugalsko predsedavanje založiti za dalji napredak Srbije u ovom pogledu, naglasio je Selaković.

Govoreći o ekonomskoj saradnji dve zemlje, Selaković je naznačio neophodnost njenog daljeg jačanja, a kao oblasti pogodne za intenziviranje privrednih odnosa istakao je i poljoprivredu, IT sektor, energetiku i upravljanje otpadom. Takođe, šef srpske diplomatije pozvao je portugalske investitore da u narednom periodu pojačaju prisustvo na tržištu Srbije.

Beograd,

04. februar 2021. godine

***

26.1.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

26.1.2021.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevodjenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji je otvoren od 19. januara do 9. marta 2021. godine.

Tekst konkursa, čiji opšti cilj je podsticanje prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike i prateći prijavni obrasci se nalaze na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja. Konkurs se može preuzeti ovde . 

Pravo učešća na ovom konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registovana u Republici Srbiji i izvan Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije Republike Srbije. 

***

12. januar 2021. godine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadorku Republike Portugalije u Srbiji Mariju Viržiniju Mendes da Silva Pinu, sa kojom je razgovarao o prioritetima šestomesečnog portugalskog predsedavanja Savetu Evropske unije.

Tokom susreta, predsednik Vučić je naglasio da je Srbija privržena svom evropskom putu i posvećena reformama i saradnji sa institucijama Evropske unije. „Srbija pruža punu podršku i doprinos svim projektima koje EU sprovodi kako u Srbiji, tako i u regionu Zapadnog Balkana“, istakao je predsednik Vučić. On je ponudio punu saradnju Srbije i kada je reč o jačanju kapaciteta za reagovanja na javne zdravstvene krize.

Predsednik Vučić je izrazio nadu da će Evropska unija tokom šest meseci portugalskog predsedavanja biti u mogućnosti da prevaziđe teškoće i ostvari prioritetne ciljeve, među kojima su ekonomski oporavak EU i izlazak iz krize. „Takođe se nadam da će Portugalija, tokom svog predsedavanja staviti akcenat na proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan“, dodao je predsednik Vučić.

Razgovarajući o dijalogu Beograda i Prištine, dvoje sagovornika pružili su podršku radu Miroslava Lajčaka u pregovaračkom procesu.

Ambasadorka Mendes da Silva Pina je istakla da je glavni moto portugalskog predsedavanja „vreme za pravedan, zeleni i digitalni oporavak“ i dodala da će njena zemlja uložiti napore da predstojećih šest meseci obeleže početak novog ciklusa u Evropi, imajući u vidu poteškoće i izazove koje pandemija KOVID-19 nameće Evropskoj uniji, Srbiji i celom svetu. Kao centralnu temu predsedavanja istakla je jačanje socijalnog modela, u cilju podsticanja poverenja građana u Evropsku uniju.

Ambasadorka Mendes da Silva Pina čestitala je predsedniku Vučiću na ostvarenim ekonomskim rezultatima, koji su prethodne godine bili bolji nego u mnogim zemljama članicama Evropske unije.

Beograd,

4. januar 2021. godine

***

3.1.2021.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

2.1.2021.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije zeli Vam Srecnu Novu godinu

Video sa cestitkom mozete pronaci ovde.

***

Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti

29.12.2020.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,

23. decembar 2020. godine

***

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije.

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.

Beograd, 17. decembar 2020.

***

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић разговарао је данас путем видео везе са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем и амбасадорима земаља чланица ЕУ.

Том приликом, шеф српске дипломатије истакао је да пуноправно чланство у ЕУ остаје један од кључних спољнополитичких приоритета Владе Србије, као и да је процес интеграције у ЕУ стратешки циљ, који се истовремено жели искористити за побољшање квалитета друштва.

Селаковић је указао да је Србија спремна на убрзање динамике приступног процеса и да је првенствено из тог разлога прихватила и нову методологију, те се нада да ће у наредном периоду добити и јасније смернице о томе како ће се она применити у преговарачком процесу.

Према његовим речима, Србија је остварила бројне значајне кораке у реформском процесу, што Годишњи извештај Европске комисије о напретку не рефлектује у потпуности.

Министар је подсетио да је наша земља од 2014. отворила 18 од 35 преговарачких поглавља са ЕУ и привремено затворила два поглавља, и да је у овом тренутку спремна за отварање пет нових преговарачких поглавља.

Говорећи о разговорима Београда и Приштине, Селаковић је напоменуо да је једини прави пут за постизање одрживог договора дијалог и компромис.

Како је објаснио, неопходно је да теме разговора буду питања која Приштина већ годинама игнорише, а на која се Бриселским споразумом обавезала, као што је успостављање Заједнице српских општина.

Сем тога, како је додао, Србија је веома посвећена регионалној сарадњи, и имајући у виду да је важна земља региона, која жели да допринесе општој стабилности, наша страна је, између осталог, својим потезима значајно допринела снижавању тензија са Црном Гором.

Селаковић је рекао и да је Србија веома захвална ЕУ и државама чланицама на финансијској помоћи, посебно у условима пандемије вируса корона.

Београд, 16. децембар 2020. године

***

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorkom Republike Portugal u Srbiji Marijom da Silva Pinom o bilateralnim odnosima dveju zemalja i evropskim integracijama Srbije u svetlu predsedavanja Portugala Savetu Evropske unije, koje počinje u januaru 2021. godine.

Brnabić je istakla da je članstvo u Evropskoj uniji prioritet Vlade, a ubrzani rad u oblasti vladavine prava i reforme pravosuđa fokus u ovoj i narednoj godini.

Takođe, kako je objasnila, Srbiji će, kao i svim zemljama Evrope, najveće izazove u narednoj godini predstavljati predstojeća imunizacija stanovništva, ekonomski oporavak nakon pandemije i stvaranje uslova za povratak u normalan život.

Da Silva Pina je iznela uverenje da će nova metodologija pregovora doprineti ubrzanju procesa evropskih integracija Srbije.

Ambasadorka je, objašnjavajući prioritete predsedavanja, istakla da će fokus Portugala biti upravo na jačanju vladavine prava, ali i na „otpornoj zelenoj digitalnoj Evropi“.

Kada je reč o politici proširenja, ona je navela da će se Portugal zalagati za napredak u integraciji regiona zapadnog Balkana.

Ambasadorka je pohvalila napore Vlade Srbije i premijerke Brnabić koji se poslednjih godina ulažu u digitalizaciju, i objasnila da će značajna sredstva za oporavak od posledica pandemije, tokom portugalskog predsedavanja, biti usmerena upravo u ovom pravcu, a pre svega za digitalizaciju javnog sektora.

Ona je pohvalila uspeh Srbije u održavanju stabilnosti ekonomije u teškim uslovima epidemije, i istakla da su to rezultati dobre ekonomske politike i teških reformi koje je država sprovela u prethodnom periodu.

Predsednica Vlade je zahvalila na podršci Portugala u procesu evropskih integracija Srbije, i izrazila očekivanje da će tokom predsedavanja te zemlje Savetu Evropske unije Srbija ubrzati dinamiku pregovora o članstvu.

Beograd, 15. decembar 2020.

***

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava. 

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.       

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine. 

***

Udruženje novinara Srbije (UNS) uz podrsku Uprave za saradnju sa dijasporom u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije organizovace, 29. decembra ove godine, Desetu medijsku konferenciju dijapore i Srba u regionu.

Konferencija ce, usled pandemije Covid-19, biti odrzana preko ZOOM aplikacije. Tema konferencije ce biti rad medija, organizacija i rad udruzenja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom Covid-19, te da li je i na koji nacin pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku odrzivost medijske delatnosti u dijaspori i regionu. U drugom delu konferencije ce biti predstavljen sajt UNS-a www.umrezavanje.rs, pokrenut povodom jubilarne konferencije sa idejom da predstavlja platformu za umrezavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa maticnom drzavom. 

Prijave za ucesce na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruzenja i organizacija mogu da posalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra ove godine. 

*** 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Autorski članak ambasadora Olivera Antića "Dzihadisti i medjunarodni odnosi", koji je objavljen u Diariu d Notisiaš, 4. decembra 2020. godine, mozete pronaci ovde . 

***

Povodom upokojenja Njegove Svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Irineja, Ambasada Republike Srbije u Lisabonu otvorila je knjigu žalosti.

Upisivanje u knjigu žalosti može se obaviti elektronskim putem na adresu serviaemba@netcabo.pt ili poštom na adresu Ambasade: Embaixada da Republica da Servia, Rua Alcolena 11, Lisboa 1400-004.

***

Clanak ambasadora Olivera Antica pod nazivom "Post-istina: Kosovo zahvaljuje za 6000 portugalskih vojnika koji su pomogli mir" objavljen je, 22. oktobra 2020. godine, u uglednom portugalskom listu Diariu d Notisias. 

Clanak mozete pronaci ovde.

Clanak na srpskom jeziku mozete procitati ovde.

***

Linkove sa brošurama:  "SERBIA - Emerging tech development hub" i "Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede", sa ciljem promocije R. Srbije kao povoljne destinacije za poslovanje i investiranje u istraživanje i razvoj i nove tehnologije mozete pronaci na sledecem linku:

https://inovacije.srbijastvara.rs/

***

Nasi reprezentativci u jedrenju ucestvovali su i ostvarili zapazene rezultate na Evropskom prvenstvu u jedrenju koje je odrzano u Vilamouri, u periodu od 14. do 21. avgusta 2020. godine. 

Ulazak stranih državljana u Republiku Srbiju regulisan je Odlukom Vlade Republike Srbije, donetom radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije. U skladu sa ovom odlukom, procedura ulaska stranih državljana u Republiku Srbiju je sledeća:

Stranim državljanima koji u Republiku Srbiju dolaze iz Republike Severne Makedonije, Republike Bugarske, Rumunije i Republike Hrvatske dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju ako poseduju negativan PCR test ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne nacionalne laboratorije zemlje iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju.

Pomenuti uslovi za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuju se na državljane Republike Srbije koji dolaze iz gorenavedenih država.

Odlukom su od navedenih uslova izuzete sledeće kategorije stranih državljana koji ulaze u Republiku Srbiju iz ove četiri zemlje:

1) strani državljani koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju, kada se radi o:
posadi teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije,
posadi i kabinskom osoblju vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija i posadi, osoblju i putnicima koji su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
2) akreditovani članovi osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članovi njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

3) deca do 12 godina starosti, ako roditelj, staratelj ili lice iz porodičnog domaćinstva koje je u pratnji deteta poseduje negativan test iz stava 1;

4) strani državljani koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.

Stranim državljanima koji ulaze na teritoriju Republike Srbije dolazeći sa neke druge destinacije (osim iz gorenavedenih zemalja - Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije i Hrvatske) dozvoljen je ulazak u Republike Srbiju bez obaveze da poseduju PCR test, niti se izriče obavezna mera samoizolacije po ulasku u zemlju.

Navedenom odlukom Vlade Republike Srbije ukinute su prethodno donete mere koje se odnose na državljane Crne Gore, a koji dolaze iz Crne Gore.

***

Usled aktuelne situacije izazvane pandemijom virusa Covid-19, državljanima Srbije i dalje nije dozvoljen turistički ulazak u Portugaliju. Ulazak je dozvoljen našim državljanima koji imaju regulisan boravak u zemlji, kao i u slučaju nužnih putovanja po dva osnova: 1) ukoliko imaju regulisan boravak u nekog drugoj državi članici EU 2) iz profesionalnih razloga, radi studiranja, spajanja porodice, iz zdravstvenih i humanitarnih razloga, na bazi reciprociteta. 

Ukoliko državljani Srbije tranzitiraju preko Portugalije iz drugih zemalja radi povratka u Srbiju, potrebno je da se jave Ambasadi kako bi njihov tranzit bio najavljen portugalskim vlastima. Putnici koji su u tranzitu i ne napustaju aerodrom nisu u obavezi sa imaju negativan test na Covid-19.

Negativan test na Covid-19 nije neophodan za putnike koji dolaze iz država članica EU, država pridruženih Šengen zoni (Lihtenštajn, Norveška, Island, Švajcarska), Velike Britanije i sledecih 11 zemalja: Australija, Kanada, Kina, Južna Koreja, Gruzija, Japan, Novi Zeland, Ruanda, Tajland, Tunis i Urugvaj.

Za putnike koji dolaze iz svih ostalih država, od 1. avgusta, neophodan je negativan test na Covid-19 ne stariji od 72 sata.

***

8. jul 2020. godine

Obavestavamo da su donete odluke broj 115 - 400/30-2020/01 i 116 - 240/30-2020/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose ocuvanju i jacanju veza maticne drzave i dijaspore i maticne drzave i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine. Uvid u donete odluke mozete izvrsiti na sledeci linkovima:

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-region-2020-postpisana.pdf

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-dijaspora-2020-postpisana.pdf

***

Autorski članak ambasadora Olivera Antića "Ćitajući Dostojevskog", objavljen u Diariu d Notisiaš, 21. maja 2020. godine.

***

Obaveštavamo da su, u skladu sa odlukama Vlade Republike Srbije od 22. maja 2020. godine, otvoreni svi granični prelazi R.Srbije i da je ukinuta zabrana ulaska u R. Srbiju, kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana.

Redovan režim ulaska u R. Srbiju uspostavljen je na osnovu Odluke o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u R. Srbiju, Odluke o prestanku važenja Odluke o zatvaranju graničnih prelaza i Odluke o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19, izazvane virusom  SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, koje su stupile na snagu 22. maja 2020. godine.

  ***

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) izdalo je saopštenje u vezi sa lažnim sajtom za prijavljivanje za glasanje iz inostranstva:

Saopštenje MDULS možete preuzeti ovde: 

http://mduls.gov.rs/saopstenja/vazno-upozorenje-lazan-sajt-za-prijavu-za-glasanje-iz-inostranstva/

***

Obaveštavamo da je Ministarstvo spoljnih poslova/Uprava za saradnju sa dijasporom i srbima u regionu, Odlukama broj 115/30-2020/01 i broj 116/30-2020-01 od 15. maja 2020. godine, raspisalo ponovljene konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijapore i matične države i Srba u regionu. 

Konkursi su otvoreni od 18. maja do 1. juna 2020. godine. 

Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na sledećem linku: 

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

***

Obaveštavamo da je, 10. maja ove godine, doneta Odluka o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike ("Službeni glasnik RS", broj 68/20), kojom je datum održavanja izbora odredjen 21. jun  2020. godine. 

Republička izborna komisija (RIK), kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje, 11. maja, o nastavku izbornih radnji. Takodje, RIK je donela Rokovnik za vršenje izbornih radnji prema kojem je utvrdjeno da se zahtevi državljana R. Srbije za glasanje u inostranstvu primaju najkasnije do 30. maja 2020. godine (do ponoći, lokalnmo vreme u Srbiji). 

Rešenje RIK i Rokovnik se mogu naći na sledecem linku: https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/1553/izborna%20dokuments

Obaveštavamo da je Narodna skupština Republike Srbije, na Drugoj sednici za vreme vanrednog stanja, održanoj 6. maja 2020. godine, donela Odluku o ukidanju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, koje je proglašeno 15. marta 2020. godine.

Odluka je stupila na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno 06. maja 2020. godine.

Takođe, pomenutim zakonom je propisano da će nadležne izborne komisije doneti 11. maja 2020. godine rešenja o nastavljanju sprovođenja izbornih radnji u postupku sprovođenja izbora za narodne poslanike, poslanike Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i odbornika skupština opština i gradova.

Obaveštavamo da je zbog situacije sa epidemijom COVID 19 odlučeno da se Konkurs za sufinansiranje projekata od 20. januara 2020. godine poništi, a da se po završetku krize i prestanka vanrednog stanja ponovo raspiše.

Imajući u vidu aktuelnu situaciju sa pandemijom zarazne bolesti COVID-19, a u nameri da našim državljanima u zemlji i inostranstvu učini dostupnim kulturne sadržaje, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije omogućilo je pristup digitalnim sadržajima iz oblasti kulture putem svoje zvanične internet stranice: http://www.kultura.gov.rs/

Spisak ustanova sa virtuelnim turama kroz kulturne sadržaje možete pronaći na sledećoj adresi: http://www.kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje-

Portalu „Digitalna solidarnost“ možete pristupiti putem linka: https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

Takođe, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je tokom 2019. godine ustanovilo „Pretraživač kulturnog nasleđa“ sa informacijama o kulturnom nasleđu Republike Srbije koje se čuva u bibliotekama, arhivima, muzejima, galerijama, zavodima za zaštitu spomenika i drugim subjektima u kulturi. Cilj Pretraživača je podsticanje učenja i jačanja svesti o značaju kulturnog nasleđa.

Pretraživač je dostupan na srpskom i engleskom jeziku na sledećoj adresi:  https://kultura.rs/

7. april 2020. godine

Tačka 4a Odluke Vlade Republike Srbije o o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću menja se i glasi:

''Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2 u trajanju od 28 dana (izolacija u kućnim uslovima) ili druga mera zdravstvenog nadzora utvrđena aktom ministra nadležnog za poslove zdravlja u skladu sa epidemiološkom situacijom, odnosno u cilju procene epidemiološkog rizika.

Lica koja ulaze u Republiku Srbiju, a kod kojih se uočavaju simptomi zarazne bolesti COVID-19, odmah se upućuju u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu i prema njima se postupa u skladu sa tačkom 2. ove odluke''
 

MSP, Državni protokol, obavestio je sve diplomatske misije akreditovane u Portugaliji da je Vlada, iz razloga vanrednog stanja izazvanog pandemijom KOVID-19, donela odluku da se svi dokumenti, uključujući rezidentne ali i turističke vize, čija važnost ističe u ovom periodu, smatraju validnim do 30. juna 2020. godine.

U skladu sa odlukama Vlade Republike Srbije o proglašenju bolesti COVID-19 zaraznom bolešću i uvođenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, obaveštavamo da Ambasada do daljnjeg neće vršiti prijem zahteva za izdavanje viza strancima koji nameravaju da ulaze na teritoriju Republike Srbije van odredbi navedenih u Odluci Vlade RS od 15. marta 2020. godine.

Tekst Odluke Vlade RS može se pronaći u odeljku "Opširnije". 

***

Obaveštavamo da se, u skladu sa članom 5. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja koji je donela Vlada R. Srbije u cilju sprečavanja širenja korona virusa, prekidaju sve izborne radnje u sprovodjenju izbora za narodne poslanike, raspisanih za 26. april. 

Republička izborna komisija, kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje o prekidu izbornih radnji, za vreme trajanja vanrednog stanja, s tim da će se izborni proces, uključujući i rokove za vršenje izbornih radnji, nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja. 

U skladu sa navedenim, Ambasada Republike Srbije u Lisabonu do daljnjeg neće vršiti prijem zahteva za glasanje. 

***

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković doneli su 15. marta 2020. godine u skladu sa Ustavom, Odluku o uvođenju vanrednog stanja. (kompletnu odluku možete videti ovde).

Obaveštavamo da su granice Republike Srbije zatvorene za sve strane državljane, sa izuzetkom diplomata akreditovanih u Srbiji i stranaca sa boravišnom dozvolom u Srbiji.

Svi građani Republike Srbije, kao i akreditovane diplomate i strani državljani koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, u obavezi su da budu u samoizolaciji od najmanje 14 dana, pod krivičnom odgovornošću. Ova mera će biti striktno kontrolisana i njeno kršenje biće najstrože sankcionisano.

Kada je reč o građanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji dolaze iz visoko zaraženih područja određuje se izolacija u trajanju od 28 dana.

Sve informacije o zemljama koje su visoko rizične i promenama režima ulaska u Republiku Srbiju mogu se preuzeti na internet prezentaciji Vlade Republike Srbije – www.srbija.gov.rs , u rubrici Vesti.

Promenjen je režim rada graničnih prelaza – informacije se mogu preuzeti na internet prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – www.mup.gov.rs.

Informacije o merama protiv širenja Korona virusa mogu se preuzeti na internet prezentaciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije – www.covid19.rs.

***

Povodom proglašenja epidemije Korona virusa (COVID-19) i vanrednog stanja, Ambasada Republike Srbije u Lisabonu, obaveštava sve državljane R. Srbije da će se, u narednih 30 dana, odnosno do poboljšanja epidemiološke situacije, rad sa strankama ograničiti samo na hitne i neodložne slučajeve.

U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19.

https://covid19.rs/algoritam1/

https://covid19.rs/algoritam2/

***

Obaveštavamo da su izbori za narodne poslanike Narodne skupštine raspisani za 26. april 2020.godine.

Ovim povodom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) izdalo je Obaveštenje za birače koji imaju boravištve u inostranstvu u ostvarivanju biračkog prava na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine RS. Obaveštenje se može preuzeti na sledećem linku: 

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-sa-boravistem-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-za-narodne-poslnike-narodne-skupstine/

Državljani RS sa biračkim pravom mogu podneti zahtev za glasanje u inostranstvu preko Ambasade počev od četvrtka, 5. marta, a najkasnije pet dana pre zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (JBS), odnosno od ponoći 4. aprila 2020. godine (lokalno vreme u Srbiji). 

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podataka o jedinstvenom matičnom broju građana na zvaničnoj internet stranici MDULS - https://upit.birackispisak.gov.rs/

Lice koje je državljanin RS i ima prebivalište u RS, a nije upisano u jedinstveni birački spisak, neophodno je da najpre podnese zahtev za upis u jedinstveni birački spisak. Nakon što zahtev bude rešen, odnosno nadležni organ donese rešenje o upisu u JBS, može se procesuirati zahtev za glasanje u inostranstvu. 

Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti ovde: 

http://www.lisbon.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev-za-glasanje-u-inostranstvu1.doc

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak možete preuzeti ovde: 

http://www.lisbon.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev-za-upis-u-JBS.doc

Zahtev/i se može podneti putem emaila ili lično u Ambasadi Republike Srbije u Lisabonu. Zahtev za upis treba da sadrži sledeće podatke:

- Ime i prezime, ime jednog roditelja

- Jedinstveni matični broj građana (JMBG)

- Opštinu, grad i adresu prebivališta u Srbiji (opštinu na kojoj se nalazi biračko mesto u Srbiji)

- Opštinu, grad i adresu boravišta u Portugaliji, prema kojoj će lice glasati na izborima

- Potpis podnosioca zahteva

- Potrebno je, takodje, obavezno priložiti skenirani važeći dokument RS (lična karta ili pasoš).

Ambasada zahtev prosleđuje jedinici lokalne samouprave (opštini) u Srbiji i po dobijanju rešenja o upisu podataka da će lice glasati prema boravištu u inostranstvu, obaveštava lice da može pristupiti glasanju na parlamentarnim izborima 26. aprila 2020. godine u Ambasadi Republike Srbije u Lisabonu.

Za sve dodatne informacije možete kontaktirati Ambasadu Republike Srbije u Lisabonu.

*** 

U prostorijama Ambasade R. Srbije u Lisabonu, 17. februara 2020. godine, organizovana je proslava Dana državnosti R. Srbije. Prijemu je prisustvovalo oko 200 zvanica, predstavnici diplomatskog kora, političkog i javnog života Portugalije, kao i naša dijaspora.

Ministarstvo kulture i informisanja je, 31. januara 2020. godine, raspisalo sledece konkurse:

- Konkurs za sufinansiranje projekata prevodjenja reprezentativnih dela srpske knjizevnosti u inostranstvu u 2020. godini;

- Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini.

Tekstovi konkursa i prateci prijavni obrasci nalaze se na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja http://www.kultura.gov.rs/ . Rok za podnosenje prijava je 16. mart 2020. godine.

Za dodatne informacije o konkursu zainteresovani mogu da kontaktiraju g. Mladena Veskovica iz Ministarstva kulture i informisanja putem elektronske poste mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon br. +381 11 3398 026.

Otvoren je nagradni konkurs na temu "Sveti Trifun i Sveti Valentin nekada i sada". Radovi se pišu na srpskom i engleskom jeziku. Vise informacija o konkursu mozete pronaci ovde:

https://asasocijacija.com/otvoren-nagradni-konkurs-na-temu-sveti-trifun-i-sveti-valentin-nekada-i-sada/

https://asasocijacija.com/en/open-award-competition-topic-saint-trifun-and-saint-valentine-in-the-past-and-now/

Raspisuje se konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etičkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Konkurs će biti otvoren u periodu od 20. januara 2020. godine do 10. februara 2020. godine.

Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na linku:

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi

U Lisabonu, 7. januara, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog spasa u Belemu, održana je božična liturgija na kojoj su, pored članova dijaspore, prisustvovali ambasador Oliver Antić i predstavnici Ambasade.

Pravilnik o obavljanju stručne prakse u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije stupio je na snagu 6. decembra 2013. godine. Stručna praksa u Ministarstvu spoljnih poslova je deo posebnog Programa stručnog usavršavanja i osposobljavanja, koji za svaku godinu donosi ministar spoljnih poslova. Detaljnije o mogućnostima obavljanja stručne prakse možete pročitati na: LINK

Narodna banka Republike Srbije je izradila Finansijski vodič za povratnike kojim nastoji da unapredi informisanost naših građana koji žele da se vrate u R. Srbiju, sa aspekta deviznih propisa i uz nastojanje da se stvore uslovi za njihov lakši povratak i bržu integraciju, kao i raspolaganje njihovim novcem. Cilj ovih aktivnosti je da se na jednom mestu pruže sve informacije u vezi sa većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak naših građana iz inostranstva, u skladu sa zakonom o deviznom poslovanju. Finansijskom vodiču se može pristupiti putem sajta Narodne banke Srbije putem sledećeg linka:

https://www.nbs.rs/internet/english/20/dev/finansijski_vodic_za_povratnike_e.pdf

http://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

U Ambasadi Republike Srbije u Lisabonu priređen je, 3. decembra 2019. godine, prijem za delegaciju koja је, u organizaciji Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Republici Srbiji (UN Women Serbia), boravila u studijskoj poseti Lisabonu, od 2. do 6. decembra ove godine. 

Projekat "Svet u Srbiji" - ponuda stipendija za akademsku 2019/2020. godinu (stipendije za studente iz država članica i država posmatrača pokreta nesvrstanih zemalja na fakultetima Univerziteta u Srbiji), produženje roka za prijavljivanje

Dopisom od 18.11.2019. godine, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavestilo je o produženju roka za prijavljivanje kandidata u okviru prijekta "Svet u Srbiji" do 30.11.2019. godine.
 

Republika Srbija je, sa osvojenih 155 glasova država članica Uneska, re – izabrana za člana Izvršnog saveta Uneska, sa mandatom od 2019. do 2023. godine, na izborima održanim 20. novembra 2019. godine, tokom 40. zasedanja Generalne konferencije Uneska.

Samostalna izložba srpskog slikara Branislava Mihajlovića, koji živi i radi u Portugaliji, svečano je otvorena u LM galeriji savremene umetnosti u Sintri, 23. novembra 2019. godine.  

Ambasador Srbije u Lisabonu Oliver Antic ucestovao je, zajedno sa dr Jovom Lojanicom,  predsednikom Udruzenja za menadzment kvalitetom i poslovnu izuzetnost (SRMEK), na zavrsnoj sednici 63. Kongresa evropskog kvaliteta na kojoj je R. Srbija predstavljena kao organizator 64. Kongresa  evropskog kvaliteta, koji ce se odrzati u Beogradu, 16 – 17. juna 2020. godine.
 

Ambasador Oliver Antić prisustvovao je, 27. juna, oproštajnom prijemu ambasadora Svete Stolice u Portugaliji, Rina Pasigata kojom prilikom mu se zahvalio na saradnji, ali i ličnom prijateljstvu. Srbija je zahvalna Svetoj stolici na principijelnom stavu nepriznavanja tzv. „Kosova“.

U vezi sa raspisivanjem Konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova doneo je 19. juna 2019. godine, odluke o projektima koji će biti sufinansirani u toku ove godine.

Odluke možete preuzeti na OVDE .

Filološki fakultet Univerziteta u Lisabonu objavio knjigu ambasadora O. Antića ,,Most do Andrića'', 15.05.2019.

Autorski tekst ambasadora Olivera Antića, pod nazivom "Zvona", objavljen je u portugalskom listu Publiku, 24. aprila 2019. godine. Članak možete preuzeti ovde: http://www.lisbon.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zvona.pdf

Ambasador Oliver Antić učestvovao je, sa svojom suprugom, na Bečkom balu u Lisabonu kao počasni gost ambasadora Austrije u Lisabonu Roberta Zischga

Autorski tekst ambasadora Olivera Antića pod nazivom "Problem Brexita je mnogo složeniji nego što se misli", objavljen je u Publiku, 9. aprila 2019. godine.

Članak možete preuzeti ovde: 

Intervju ambasadora Olivera Antića novinskoj agenciji "Lusa", 13. marta 2019. godine, možete pročitati ovde: 

Predsednik Demokratske Republike Sao Tome i Principe Ervaristo Karvalju primio je akredativna pisma od Ambasadora R. Srbije Olivera Antića u predsedničkoj palati 21.02. 2019.

U prostorijama Ambasade RS u Lisabonu, 18. februara 2019. godine, organizovana je proslava Dana državnosti R. Srbije. Prijemu je prisustvovalo preko 100 zvanica, predstavnici diplomatskog kora, političkog i javnog života Portugalije, kao i naša dijaspora.

Ambasador Oliver Antić je, tokom prijema, Žoau Suarešu uručio Zlatnu medalju za zasluge dodeljene od strane predsednika Aleksandra Vučića.

Autorski tekst ambasadora Olivera Antića u Publiku, "Genocid u Srebrenici", 05. februara 2019. godine

OVDE

Predsednik Republike Marselu Rebelu d Soza dodelio je nagradu za naučnu nagradu IBM ovogodišnjem pobedniku, srpskoj istraživačici Mariji Vranić

KONKURS

KONKURS

U nacionalnoj palati Ažuda, 14. januara 2019. godine, predsednik Marselu Rebelu d Soze priredio je novogodišnji prijem za diplomatski kor akreditovan u Portugaliji. 

Portugalski Publiku objavio je, 10. januara 2019. godine, autorski tekst ambasadora Olivera Antića o Nikoli Tesli, Članak možete preuzeti ovde: LINK

Autorski tekst ambasadora Olivera Antića u Publicu, prikaz knjige ,,Fašizam-upozorenje'', autora Medlin Olbrajt,  01.12. 2018.

OVDE

Premijerka Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je na ,,Web Summit-u'' u Lisabonu, 06.novembra 2018. godine. 

Ambasador Oliver Antić predao je akreditivna pisma njenoj ekselenciji dr Mariji du Karmu Trovoadi Izvršnom sekretaru Zajednice zemalja portugalskog govornog područja (CPLP), 18. oktobra 2018. godine. 

Na svečanoj sednici Zajednica zemalja portugalskog govornog područja (CPLP), koja je održana 17. i 18. jula u Republici Kabo Verde (Zelenortska Ostrva), Republika Srbija je primljena kao pridruženi posmatrač, u ovu organizaciju koja obuhvata blizu 270 miliona ljudi portugalskog govornog područja.

Autorski tekst ambasadora Olivera Antića "Sećanje na velikog baristera", objavljen je u Diariu d Notisiaš, 10.09.2018. godine. Članak možete preuzeti ovde: SEĆANJE NA VELIKOG BARISTERA

Autorski tekst ambasadora Olivera Antića u Diariu d Notiušas, 29.07. 2018.

Veliki rat: Veliki jubilej savezništva Srbija-Portugalija

link

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić, boravio je u zvaničnoj poseti Republici Portugaliji 19-20.aprila 2018, sastao se  sa svojim domaćinom, ministrom inostranih poslova, Auguštu Santuš Silvom.

Portugalija i Srbija ove godine slave 135 godina bilateralnih odnosa. Ovim povodom, ambasador Oliver Antić objavio je članak koji možete preuzeti ovde: PORTUGALIJA I SRBIJA SLAVE JUBILEJ 135 GODINA BILATERALNIH ODNOSA

Organizacioni odbor za obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba doneo je odluku da se državna manifestacija održi 4.avgusta.2016. godine u 20,00 časova na platou ispred hrama Svetog Ćirila i Metodija, u naselju Busije, Zemun. Ovim putem pozivaju se svi zainteresovani predstavnici dijaspore da u što većem broju prisustvuju ovoj manifestaciji.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 30. oktobra 2014. godine, usvojila Odluku o ulasku bez viza nosioca stranih putnih isprava, koji poseduju važeću Šengen vizu, vizu Velike Britanije i ostalih država članica Evropske unije ili vizu Sjedinjenih Američkih Država i nosioca stranih putnih isprava koji imaju regulisan boravak u državama Šengen zone, državama članicama Evropske unije ili Sjedinjenim Američkim Državama, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS", broj 119 od 31. oktobra 2014. godine i stupa na snagu 8. novembra 2014. godine.

Ovom Odlukom, pomenute kategorije stranih državljana mogu, bez viza, ulaziti, tranzitirati i boraviti u Republici Srbiji, najduže do 90 dana u periodu od šest meseci, s tim da dužina boravka bude usklađena sa periodom važenja navedenih viza ili dozvola boravka.
 

Ambasada Republike Srbije u Lisabonu obaveštava da će 1. avgusta 2013. godine početi prijemom zahteva za izdavanje biometrijskih pasoša Republike Srbije.  Za zakazivanje termina molimo da se obratite Ambasadi telefonom ili mejlom.